KULTURA

Nakon osam decenija u Beogradu obnovljen Ruski naučni institut

U Ruskom domu u Beogradu večeras je predstavljen Ruski naučni institut (RNI), koji je obnovio rad nakon osamdeset godina od zatvaranja. Aktivnosti ovog instituta usmerene su na proučavanje ruskog nasleđa u Srbiji, popularizaciju zajedničke istorije dveju zemalja i podršku naučnicima u proučavanju istorije, jezika i kulture Rusije i Srbije.
Sputnik
Ruski naučni institut baviće se, pored ostalog, proučavanjem istorijskih veza ruskog i srpskog naroda koje postoje bez obzira na promene u rukovodstvu država. Političke veze su značajne, ali su veze među ljudima, odnosno pojedincima mnogo značajnije. Posvetićemo se proučavanju odnosa carske Rusije i kraljevske Srbije, sovjetske Rusije i socijalističke Jugoslavije, u kojoj je Srbija bila značajna, kao i proučavanju tih odnosa sve do 1991. godine“, rekao je na svečanosti u Ruskom domu istoričar i profesor Beogradskog univerziteta Aleksej Timofejev, jedan od rukovodilaca obnovljenog instituta.
Prema njegovim rečima, ideja je da obnovljeni Ruski naučni institut nastavi da se bavi svim onim aktivnostima kojima su se bavili i njegovi prethodnici, istaknuti ruski naučnici, istoričari, pravnici, filolozi i svi drugi stručnjaci koji su u prvim decenijama 20. veka boravili u Beogradu.
Otvaranje Ruskog naučnog instituta u Ruskom domu u Beogradu
„Naša delatnost je usmerena na rad s podmlatkom, na pomaganje Rusima da se bolje upoznaju sa Srbijom, saradnja sa srpskim naučnicima, bolje upoznavanje s Rusijom, objavljivanje ruskih i srpskih naučnih radova, organizovanje naučnih konferencija i predavanja“, dodao je Timofejev.
Ruski naučni institut će, takođe, pratiti stanje ruskih grobnih kompleksa u Srbiji, proučavati i digitalizovati istorijske arhive, sastavljati naučne i informativne materijale o kulturnim objektima vezanim za rusko-srpsku istoriju na Balkanu, arhivirati štampano nasleđe.
Ruski naučni institut bio je osnovan 1928. godine. Prvih nekoliko godina njegovo sedište bilo je u prostorijama Beogradskog univerziteta i u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti, da bi se potom preselio u Ruski dom.
Institut je, kako je podsetio Aleksej Timofejev, radio sve do proleća 1941. godine, odnosno do dolaska Nemaca u Beograd, koji su zatvorili ovu rusku naučnu instituciju.
Obnavljanje Ruskog naučnog instituta podržala je kompanija „Gasprom njeft“, koja kao najveći strani investitor u Srbiji više od deset godina sprovodi programe u oblasti kulture, obrazovanja i očuvanja istorijskog nasleđa dveju zemalja.
Na svečanosti koja je upriličena povodom početka rada Ruskog naučnog instituta večeras je filologu i profesorki Beogradskog univerziteta Irini Antanasijević, koja je i jedan od rukovodilaca obnovljenog Ruskog naučnog instituta, uručena Puškinova medalja za veliki doprinos promociji ruskog jezika i kulture u Srbiji.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko i rukovodilac Rossotrudničestva Evgenije Primakov
Nagradu, koja je dodeljena na osnovu ukaza predsednika Rusije Vladimira Putina, Irini Antanasijevič je uručio ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Počasno odlikovanje Ruske federalne agencije „Rossotrudničestvo“ za prijateljstvo i saradnju uručeno je profesoru Beogadskog univerziteta Siniši Atlagiću. Priznanje mu je uručio rukovodilac „Rossotrudničestva“ Evgenije Primakov.
Komentar