Džon Vilijams je od malena pokazivao veliki košarkaški potencijal, a tokom srednje škole i koledža istakao se brojnim nagradama što na državnom, što na nacionalnom nivou.
Draftovan je 1986. godine sa 12. pikom od strane Vašington Buletsa i karijeru u NBA ligi je počeo sa nekoliko sjajnih sezona.
Momak koji je igrao na poziciji „četiri“, a ponekad i „pet“, tokom prve dve godine imao prosek od 11,9 poena, 5,7 skokova, 3,2 asistencije i 1,6 ukradenih lopti po meču.
Uspeo je da 1990. godine postane starter, što u američkoj košarci ima ogroman značaj, ali je onda pokidao ligamente kolena (medijalni kolateralni ligament i prednji ukršteni ligament).
Do tog sudbonosnog trenutka uspeo je da svoju igru izdigne na viši nivo, pa je u prvih 18 utakmica sezone, do kidanja ligamenata, beležio 18,2 poena, 7,6 skokova, 4,7 asistencija i 1,2 ukradene lopte po meču.
S obzirom da mu je za oporavak od navedenih povreda bilo potrebno mnogo vremena, tada je depresija uočila priliku da se uvuče u njegov život.
Vilijams je krenuo da prekomerno jede tokom meseci bez košarke, a kada se konačno vratio na teren dobio je i nadimak koji ga prati i dan-danas – „Vrući tanjir“.
Po povratku je imao oko 150 kilograma i na njegovom telu se nisu mogli videli mišići, a Buletsi su rešili da ga 1991. godine suspenduju zbog viška kilograma.
Naredne sezone je trejdovao u Los Anđeles Kliperse, da bi zatim nastavio da se seli od jedne do druge ekipe, bez trunke pređašnjeg uspeha.
Na kraju je završio u Evropi igrajući za Granadu, Manresu, Valjadolid i Alikante, a 2002. je završio karijeru, nikada ne uspevši da se vrati u staru formu i ponovo zaigra u NBA ligi.