„Ovo je principijelno pitanje. Postoje dokumenti koji regulišu svetski poredak i postoji dokument prema kome je Rusija odavno prestala da bude partner. Rusija je u američkoj strategiji nacionalne bezbednosti označena isključivo kao protivnik. Reč ‘protivnik’ je ključna“, ističe ruski politikolog Sergej Sudakov.
SAD su fokusirane na ekonomsko slabljenje Rusije, stvaranje nestabilnosti, izazivanje nezadovoljstva građana, podsticanje naroda protiv vlasti i na razbijanje ruskog jedinstva i države zbog čega vode ratove protiv Rusije u svim sferama i na svim poljima.
„Američki predsednik je napravio presedan ili, ako hoćete, skup slučajeva koji mu omogućavaju da stalno vrši pritisak na Rusiju. Rat sankcijama je postepeno prerastao u veliki trgovinski rat. Sa Rusijom se vode različiti oblici hibridnih ratova. To se tiče i pitanja gasovoda ‘Severni tok 2‘, a takođe i stvaranja negativne slike o Rusiji. Na to stvaranje rusofobične atmosfere troši se mnogo novca... U senci toga, Džo Bajden govori da Rusija nije meta, da Rusija nije apsolutni neprijatelj, iako su u doktrini nacionalne bezbednosti naznačene četiri zemlje-odmetnice, protiv kojih su SAD usmerile sve moguće političke i vojne instrumente, a to su Rusija, Iran, Severna Koreja i, naravno, Kina. To je četvorka ‘neugodnih’ zemalja. Jasno je da je Kina posebna tema, ali ovog puta govorimo o Rusiji, pre svega“, kaže Sudakov.
Da li je moguće resetovanje odnosa?
U utorak je američki predsednik Džo Bajden u svom obraćanju u Beloj kući rekao da SAD ne smatraju Rusiju svojim neprijateljem, tvrdeći istovremeno da Amerika ne želi da destabilizuje Rusiju i uveravajući da u Ukrajini nema raketa zapadnih zemalja i da ih neće ni biti, te da Rusi „nisu meta“.
U govoru je naglasio da će Rusija naići na ogromnu međunarodnu osudu ako se odluči da napadne Ukrajinu i da će Zapad odlučno odgovoriti. Naveo je da i dalje postoji mogućnost da Rusija izvrši „invaziju“ na Ukrajinu i obavestio je građane Amerike da će i oni osetiti sankcije koje budu uvedene u slučaju eskalacije.
On je pozvao da se da „šansa diplomatiji“, navodeći da se SAD slažu sa Rusijom da treba nastaviti sa preduzimanjem diplomatskih napora po pitanju rešavanja ukrajinske krize i bezbednosti u Evropi.
Sudakov smatra da je Bajdenov govor označio start predizborne kampanje, s obzirom da novembar ove godine donosi i izbore u SAD. Dok je Bajden i dalje siguran na svojoj predsedničkoj funkciji, republikanci i demokrate će ukrstiti koplja na izborima za Kongres.
Prema njegovim rečima, američki predsednik sada pokazuje svetu da nije spreman da započne veliki rat u Ukrajini i drugim regionima koji se graniče sa Rusijom, jer dobro zna da će se proksi rat pretvoriti u pravi vojni sukob, što ne bi išlo u korist Bajdenu i njegovoj politici.
S druge strane, smatra Sudakov, nemoguće je popravljanje odnosa sa Moskvom, sve dok je Rusija identifikovana kao jedno od četiri svetska zla.
„Budimo iskreni – te izjave su bile krajnje oportunističke i usmerene pre svega na zaštitu Demokratske stranke. Veoma je važno u takvim govorima uvek čitati između redova. Ne tako davno, možda pre oko pola godine ili godinu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova dalo je dve izjave u kojima je rečeno da možemo da poboljšamo odnose sa Amerikom, ali da se zato mora odustati od konfrontacije i preći na resetovanje odnosa. Jednostavno moramo da započnemo dijalog sa ‘čistog lista‘, uklanjajući apsolutno sve nepotrebne prepreke razvoju diplomatskih i normalnih političkih odnosa. Ali, nažalost, mi smo u stvarnosti protivnici i spadamo među četiri zla, dok smo na rečima država sa kojom se može pregovarati i voditi normalna diplomatija“, ocenjuje Sudakov.
Ekspert smatra da Vašington mora da odbaci politiku „dvostrukih aršina“.
„Dakle, sve dok se politika gradi po dvostrukim i trostrukim standardima, imaćemo i slušaćemo tako fine, srčane govore i gledaćemo lepe osmehe, ali će u stvarnosti politika prema Rusiji ostati i dalje veoma žestoka. Te Bajdenove reči nisu označile kraj politike rusofobije“, kaže Sudakov.
Narodna diplomatija – put ka pomirenju
Sudakov ocenjuje da je Bajdenu sada potrebna pobeda na izborima za Kongres, da bi „zadržao i Kongres i izvršnu vlast“. Ekspert podseća da je u Americi u poslednje vreme veoma teška ekonomska situacija – zabeležena je najveća stopa inflacije u poslednjih 40 godina, cene skaču, a standard života pada, što izaziva nezadovoljstvo kod građana.
„U tom kontekstu, ako se pokrene još jedan vojni sukob, onda se, s jedne strane, može objasniti da su sve nevolje koje trenutno ima američko društvo i ti problemi povezani, pre svega, sa spoljnom konfrontacijom. Međutim, sistem ne funkcioniše uvek na taj način. Ako ta konfrontacija potraje, onda će mnogi iz republikanskog tabora postaviti jednostavno pitanje: ‘Da li stvarno planirate rat sa nuklearnom silom, sa ‘ruskim medvedom’. To nam ne ide u prilog, jer ćemo više izgubiti nego dobiti’“, kaže Sudakov.
Da bi pridobio deo neodlučnog i deo republikanskog elektorata, Bajden sprovodi politiku pomirenja, dodaje Sudakov.
Odgovarajući na pitanje šta bi moglo da bude rešenje i izlaz iz krize, Sudakov kaže da put nije zveckanje oružjem i okretanje raketa jedni prema drugima, nego resetovanje odnosa i narodna diplomatija.
„Podsetio bih da su SAD 2008. godine donele odluku kojom su dozvolile ogromnom broju ruskih državljana da posete Ameriku. Oslabljeni su vizni režim pod kojima su Rusi mogli da odu u SAD, a američki državljani u Rusiju. Takve razmene bi trebalo ponovo da uslede, makar za početak. To znači uklanjanje određene čelične barijere, a takođe sve to treba da bude praćeno politikom resetovanja, uključujući i resetovanje politike velikih sankcija“, kaže ekspert.
Komentarišući govor američkog predsednika, u kojem je naveo da Rusi nisu neprijatelji, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da on samo može da se pozdravi, ali da bi Rusima više imponovalo da nije bio praćen stalnim pretnjama.
Peskov je dodao da su već dosadile pretnje sankcijama i pretnje koje se upućuju u slučaju navodne invazije na Ukrajinu. On je konstatovao da bi taj apel bio još impresivniji da je američki predsednik pozvao ukrajinski narod da nikada više ne pucaju jedni na druge.
Histerija oko navodnih planova Rusije da napadne Ukrajinu traje već nedeljama, iako je Moskva više puta demantovala da ima takve namere. Zapad je objavio čak i datum i čas napada. Komentarišući navodnu invaziju, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da će 15. februar 2022. „ući u istoriju kao dan kada je zapadna ratna propaganda propala“, dodajući da je Zapad „osramoćen i uništen bez ijednog pucnja“.