Govoreći o pretnji ratom u Evropi o kojoj svi poslednjih dana govore, predsednik Rusije je na konferenciji za štampu podsetio da je NATO već jednom pokrenuo rat u Evropi.
"Što se tiče rata u Evropi: nemački kacelar je upravo rekao da ljudi njegove generacije, a ja pripadam njima, teško mogu da predstave neki rat u Evropi. To se odnosi na situaciju oko Ukrajine. Međutim, mi smo bili svedoci rata u Evropi koji je pokrenuo upravo blok NATO-a - protiv Jugoslavije. To je bila velika vojna operacija, uz bombardovanje jedne od evropskih prestonica – Beograda. To je bilo izvedeno bez dozvole SB UN. To je loš primer, ali je bio“, rekao je Putin, istakavši da Rusija ne želi rat, stoga je i iznela predloge o bezbednosti u Evropi.
On je dodao da u odgovoru Vašingtona i Brisela postoji momenti o kojima je Moskva spremna da razgovara, pre svega što se tiče Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa i vojnoj transparentnosti.
Ruski lider je istakao da Moskva ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO sasvim slobodno i u svoju korist tumače princip nedeljive bezbednosti. On je podsetio da Severnoatlantska alijansa nastavlja da se širi na istok, bez obzira na uveravanja zapadnih partnera. Po njegovim rečima, odlaganje ulaska Ukrajine u NATO ništa neće izmeniti. Moskva želi to pitanje sada da reši.
Govoreći o Ukrajini, ruski lider je nazvao to što se dešava u Donbasu genocidom. On je povezao obraćanje Državne dume sa molbom da se prizna nezavisnost DNR i LNR s tim da poslanici jasno osećaju raspoloženje birača kojima je žao stanovnike tih republika.
U isto vreme, predsednik je naveo da Minski sporazumi još uvek imaju potencijal i pozvao Nemačku i Francusku da utiču na Kijev da počne da realizuje obaveze koje je preuzeo.
Nemački kancelar je, sa svoje strane, pozvao na hitnu deeskalaciju oko Ukrajine.
„Moja poseta je u znaku krize, najteže krize u poslednjih više decenija u Evropi. Vojne aktivnosti Rusije i koncentracija ruskih trupa duž granice oduzeli su dosta vremena u našim pregovorima, kao i pitanja o bezbednosnih garancija koje je formulisala Rusija. Izneo sam svoju procenu bezbednosne situacije i kako mi i naši evropski partneri ocenjujemo ovu situaciju“, rekao je Šolc.
Što se tiče "Severnog toka 2", Putin je podvukao da se radi o komercijalnom projektu koji je završin i spreman za rad. Međutim, on je saopštio i da će Rusija nastaviti sa isporukama gasa preko Ukrajine i posle 2024. godine, ako bude potražnje i rentabilnosti.
Razgovor Putina i Šolca je trajao više od tri sata.