Putin je na početku razgovora rekao Lavrovu da Ministarstvo spoljnih poslova treba da iznese svoje stavove o odgovorima koje je Rusija dobila na predloge upućene američkim kolegama u Vašingtonu i kolegama iz Severnoatlantske alijanse u Briselu.
Radi se o bezbednosnim pitanjima u Evropi i odgovorima na zabrinutost Rusije vezane za „beskonačno, po našem mišljenju, i veoma opasno širenje NATO-a na istok, sada već na račun bivših republika Sovjetskog Saveza, uključujući i Ukrajinu“, objasnio je predsednik.
„Znam da je takva analiza urađena, radili ste i sa kolegama iz drugih resora i ministarstava i, naravno, voleo bih da čujem vašu analizu i vaše predloge u vezi sa reakcijom na odgovore dobijene iz Vašingtona i Brisela“, dodao je šef države.
Lavrov je istakao da je reakcija Rusije na odgovore SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama je formulisana i izložena na 10 stranica.
Negativni odgovori SAD
Šef ruske diplomatije rekao je da je odgovor SAD na ključne ruske predloge o bezbednosti negativan.
„Poslali su nam odgovore – odgovor SAD i odgovor Severnoatlantske alijanse. Pažljivo smo ih proučili zajedno sa našim kolegama u međuresorskom formatu. Pre svega nas zanima odgovor Sjedinjenih Američkih Država, jer svi shvataju ko igra glavnu ulogu u rešavanju ovih pitanja u zapadnom taboru“, rekao je Lavrov.
On je objasnio da se odgovor Vašingtona na ruske predloge sastoji iz dva dela.
„Prvi deo odgovara na naša tri ključna problema koja smo označili: neširenje NATO-a, neraspoređivanje udarnog oružja koje nam preti i, uopšte, povratak vojne i vojno-tehničke konfiguracije u Evropi na pozicije iz 1997. godine, kada je potpisan Osnivački akt Rusija-NATO, u kome je prvi put u ovom formatu izražen zadatak obezbeđivanja nedeljivosti bezbednosti. Odgovor na ova pitanja je negativan. Naravno, ne možemo da budemo zadovoljni zbog toga“, istakao je ministar.
„To ne što se tiče prvog dela američkog odgovora, koji nas ne zadovoljava. Drugi deo je, u izvesnoj meri, konstruktivan i predviđa prilično konkretne mere“, dodao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, mere su predviđene „u vezi sa rešavanjem problema kopnenih raketa srednjeg i kratkog dometa“, a odnose se i na „smanjenje vojnih rizika, mere izgradnje poverenja i vojne transparentnosti“.
Kako je naveo, dobijeni odgovori na zahtev Rusije za tumačenje principa nedeljivosti bezbednosti nezadovoljavaju i Moskva će nastaviti da traži konkretan odgovor svake zemlje u njenom nacionalnom svojstvu. On je dodao da nijedna od zapadnih zemalja-primalaca nije odgovorila na poruku Rusije o tome kako nameravaju da ispunjavaju svoje obaveze o nedeljivosti bezbednosti u okviru OEBS-a.
„Uputio sam specijalnu poruku svim našim zapadnim kolegama, skrećući im pažnju da su obaveze o nedeljivosti bezbednosti mnogo složenije i kompleksnije nego što pokušavaju da zamisle, opravdavajući ulazak Ukrajine u NATO, istina, uveravajući u zagradi da za sada nije došlo do toga, da se neće dogoditi uskoro. Ali svi znamo kako takva uveravanja funkcionišu“, ocenio je Lavrov.
„Dobio sam nezadovoljavajuće odgovore. Niko od mojih kolega ministara nije odgovorio na moju direktnu poruku. Dobili smo dva mala papira: jedan od Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a, drugi od Borelja, šefa diplomatije Evropske službe za spoljne poslove, u kojima se kaže: ‘Ne brinite, treba da nastavimo dijalog, glavno je da se obezbedi deeskalacija oko Ukrajine’“, objasnio je ruski ministar.
On je podsetio da prema sporazumima koje su potpisali lideri zemalja članica OEBS-a „nijedna država, nijedna grupa zemalja, nijedna organizacija ne može da dominira prostorom OEBS-a“. Prema njegovim rečima, NATO pokušava da učini tako da ta organizacija treba odredi razvoj situacije na evropskom kontinentu.
„Mislim da je to nepoštovanje norme koja je postavljena na najvišem nivou i po kojoj nijedna organizacija sebe ne može smatrati glavnom i dominantnom u evroatlantskom regionu“, zaključio je ministar.
Lavrov je dodao i da je ruska inicijativa o bezbednosnim garancijama „potresla“ zapadne kolege.
Nastavak pregovora
Ministar je takođe predložio predsedniku Rusije da se nastave i jačaju pregovori o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO.
„Čini mi se da naše mogućnosti daleko od toga da su iscrpljene. One, naravno, ne bi trebalo da traju beskonačno, ali u ovoj fazi bih predložio da se one nastave i nadograđuju“, konstatovao je Lavrov.
On j naglasio da je u centru pažnje i dalje pitanje nedeljivosti bezbednosti, uključujući i neširenje NATO-a.
„Mi ćemo, razvijajući dijalog o nekim aspektima koji su od praktičnog značaja, već danas sa našim zapadnim, pre svega američkim kolegama, istovremeno od njih tražiti odgovore na legitimna pitanja koja ste postavili i koja ste više puta potvrdili, uključujući i na konferenciji za novinare sa (francuskim predsednikom) Emanuelom Makronom. Vi ste, po mom mišljenju, vrlo jasno pokazali izglede za uvlačenje Ukrajine u NATO u savremenim uslovima i uzimajući u obzir ambicije koje ima kijevsko rukovodstvo“, dodao je ministar.
Ruski predsednik podržao je nastavak konsultacija sa Zapadom o pitanjima koja je ruska strana otvorila u oblasti bezbednosti.
Putin i Lavrov su se sastali kako bi razgovarali o odgovoru Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u na njihov odgovor na bezbednosne garancije. Putin će se u ponedeljak takođe sastati sa ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom i sa njim takođe razgovarati na istu temu.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Krajem januara SAD i NATO uputili su Moskvi pisane odgovore na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.