Vlasnik prava na najpopularnija dela DŽ. R. R. Tolkina, kompanija „Sol Zenc“, odlučila je da ih stavi na aukciju, čime se filmska, televizijska i gejming prava na „Gospodara prstenova“, „Hobita“ i posthumno objavljena dela „Silmarilion“ i „Nezavršene priče o Numenoru i Srednjoj zemlji“ - stavljaju na prodaju.
Tolkinova prava za dve milijarde dolara
Ukupna vrednost, prema poslednjoj proceni, iznosi dve milijarde dolara. Investiciona banka ACF rukovodiće prodajom, a nekoliko holivudskih studija zainteresovano je da otkupi prava na Tolkinova dela.
Prodaja dolazi u trenutku kada „Amazon“ treba da otkrije trejler za predstojeću televizijsku sagu „Prstenovi moći“, čija se pilot epizoda očekuje u septembru.
Serija će se baviti dešavanjima u drugom dobu Tolkinovog univerzuma, upravo iz razloga što „Amazon“ ne poseduje prava na događaje iz prvog i trećeg doba.
Međutim, kompanija „Sol Zenc“ takođe vodi pravnu borbu sa studijom „Vorner braders“ koji takođe poseduje određena prava na „Gospodara prstenova“ preko svog posedovanja „Nju lajn sineme“, koja je producirala proslavljenu trilogiju Pitera Džeksona.
Dve milijarde dolara za uništavanje mašte miliona ljudi
„Dve milijarde dolara mi ne izgledaju kao suma koja je merodavna, i da ih je 20 ne bi ništa značilo, zato što sam u startu, kad se krenulo ne sa ekranizacijom, nego sa idejom o ekranizaciji Tolkinovih dela to doživeo kao ozbiljno svetogrđe“, kaže pesnik i prevodilac Vladimir D. Janković, ovogodišnji dobitnik nagrade „Miloš N. Đurić“ u kategoriji poezije, za prevod s engleskog jezika DŽ. R. R. Tolkinovog dela „Beren i Lutijena“.
Još početkom osamdesetih godina kao klinac kad je ugledao strip „Gospodar prstenova“ u Knez Mihailovoj ulici, bukvalno ga je odbacivao od sebe da se slučajno kvadrati stripa ne bi pomešali sa njegovim slikama koje je stvorio čitajući Tolkina.
„Smatram da je ekranizacijom Tolkinovih dela uništena ili obogaljena mašta stotina miliona, u perspektivi milijardi ljudi, koji će gledati te filmove i koji neće moći da dožive ono što je suština tog velikog dela, jednog od najvećih 20. veka.“
Tolkina u nebeskoj perspektivi boli nebesko uvo za njihove milijarde
Prema njegovim rečima, uopšte nije problem snimiti „Zločin i kaznu“ jer nije bitno da li će Raskoljnikov imati malo dužu plavu ili kratku smeđu kosu, međutim, u „Gospodaru prstenova“ je svaki lik, svako mesto, svaki toponim, svaki krajolik važan da se rodi na osobeni, jedinstven način u svakom čitaocu.
„Kad vi nametnete nekome da onaj Elajdža Vud mora biti svima Frodo, a Vigo Mortensen Aragorn, vi ste faktički osakatili milione ili milijarde mašti. I zato me uopšte ne zanima za koliko će novca prodavati prava na to bogohulno ostvarenje i svima želim da ne ispaštaju zbog biznisa u koji su se upustili“.
Janković smatra da bi ekranizacija njegovih dela samom Tolkinu bila jezivo iskustvo, ako ni zbog čega drugog onda zbog grubog narušavanja fabule. Tolkin bi, ističe, morao biti nesrećan zbog filmova.
„Mislim da njega u nekoj nebeskoj perspektivi boli nebesko uvo za njihove milijarde koje oni razmenjuju na račun njegove baštine“, zaključio je Janković.