Inače, Turci tradicionalno deo svoje imovine čuvaju u zlatu baš kako bi se zaštitili od inflacije i pada vrednosti lire, piše Poslovni dnevnik.
Kako prenosi Fajnenšel tajms, pozivajući se na učesnike sastanka, ministar finansija Nuredin Nebati je tokom svoje prve posete Velikoj Britaniji, otkako je krajem prošle godine preuzeo tu dužnost, kazao kako se vlada u Ankari nada da će barem 10 odsto od procenjenih 250 milijardi dolara vrednog zlata koje Turci drže „ispod dušeka“ ući u finansijski sistem.
Erdoganov plan
Inicijativa motivisanja građana da prodaju zlato deo je šireg paketa stabilizovanja turske valute koji je predsednik Redžep Tajip Erdogan otkrio u decembru. Erdogan je obećao da će građani koji oroče novac u bankama dobiti odštetu od države ako vrednost lire tokom roka oročenja padne više nego što iznosi kamata na štednju, piše Poslovni dnevnik.
Turski predsednik smatra da tako više neće biti razloga da građani kupuju devize i zlato da bi zaštitili imovinu od inflacije i strmoglavog gubitka vrednosti domaće valute. Podsećanja radi, samo tokom 2021. lira je prema dolaru izgubila 44 odsto vrednosti.
Nebati je istakao da će 30.000 zlatara odigrati ključnu ulogu u prikupljanju zlatnog nakita. Vlada je potpisala i ugovore sa pet rafinerija zlata koje će prikupljeni nakit pretopiti u zlatne poluge, a koje će potom biti uskladištene u trezorima centralne banke.
Kao tradicionalni poklon prilikom venčanja i rođenja, zlatni nakit je za turske građane već dugi niz godina poželjni način čuvanja imovine, s obzirom na sumnjičavost prema bankama usled iskustava sa inflacijom kroz istoriju.
Međutim, vladini zvaničnici sklonost zlatu smatraju delom šireg problema „dolarizacije“ finansijskog sistema, odnosno okretanja građana prema stranoj valuti i plemenitim metalima što je stalni izvor pritiska na tursku liru.
Iako je vladin paket mera za ojačavanje poverenja štediša čak i zabeležio izvestan uspeh privukavši 23 milijarde dolara u banke, finansijski analitičari sumnjičavi su prema tezi da će to pružiti trajno rešenje za stabilizaciju kursa lire.
Naime, ako se uzme u obzir januarska stopa inflacije od 48,7 odsto, Turska ima negativnu kamatnu stopu od gotovo 35 odsto. Jedan investitor koji je prisustvovao sastanku s ministrom Nebatijem kazao je za „Fajnenšel tajms“ da će dugogodišnje nepoverenje Turaka prema liri biti teško premostiti.
„Možda bi, ako ponude stvarno dobru kamatnu stopu, mogli da privuku određeno interesovanje. Ali sumnjam da će dobiti 25 milijardi dolara u zlatu“, kazao je on.
Ministar finansija ostavio dobar utisak
Nebatijeva poseta Londonu imala je za cilj da uveri strane ulagače koji su poslednjih godina „pobegli“ iz turskih deonica i obveznica da svoj kapital opet usmere prema toj zemlji.
Pri tom je stao u obranu najproblematičnijeg dela priče, a to je Erdoganova uporna politika držanja ključne kamatne stope ispod stope inflacije. Turski ministar finansija izjavio je da će inflacija do kraja ove godine oštro pasti.
Investitori koji su prisustvovali sastanku istakli su da je Nebati na njih ostavio mnogo bolji utisak od nekadašnjeg ministra Berata Albajraka, čija je najveća kvalifikacija za izbor na tu dužnost bila što je Erdoganov zet.
„Poruka je jasna: strani je kapital dobrodošao. Zaboravite na kapitalna ograničenja, to nećemo raditi. To je ohrabrujuće“, izjavio je Tim Eš, analitičar za rastuća tržišta u „Blu-Bej aset menadžmentu“.