Ovakvi skupovi su bezbednosna pretnja za BiH, a inspiratori takvog ponašanja su Komšić i Izetbegović, koji su kao nosioci najviših političkih funkcija najodgovorniji za radikalizaciju situacije, ističe dekan Fakulteta bezbednosnih nauka iz Banjaluke Predrag Ćeranić. Kako kaže, dok se Komšić neprimereno ponaša, Izetbegović svojim zapaljivim govorima stvara atmosferu koja pogoduje održavanju manifestacija poput ove u Bužimu.
Izetbegović i Komšić inspirišu ekstremiste
„Najodgovorniji su političari koji se ponašaju u duhu onoga što je rekao Alija Izetbegović – da su radi BiH spremni da žrtvuju mir. A šta to znači, imali smo prilike da vidimo u proteklom ratu. Dakle, neko želi da ostvari amanet svog oca i ne razmišlja o žrtvama kojih bi bilo na svim stranama“, kaže on.
Mladi podležu atmosferi koju stvara vrhuška SDA, a to što ova stranka ne želi da učestvuje u raspravi o najvažnijim političkim pitanjima vezanim za budućnost BiH pokazuje da je ona najveći problem u BiH, smatra Ćeranić.
„Dok iz Republike Srpske neprekidno stižu ponude za razgovore, Bakir Izetbegović se na njih ne odaziva, već on i njegovi saradnici, a izgleda da mu je najbliži saradnik Željko Komšić, stalno pominju rat i pozivaju „bosanske patriote“. I onda imamo ovu pojavu na terenu, da se uz ratne zastave i pokliče dešavaju manifestacije gde ima dosta mladih koji rata nisu videli i nisu svesni do kakvih posledica takvo ponašanje može da dovede“, kategoričan je Ćeranić.
Video snimci i fotografije okupljanja u Bužimu objavljeni su na Fejsbuk stranici „Nanićevi Bužimljani“, nazvanoj po imenu pokojnog komandanta 505. brigade Izetu Naniću, gde stoji da su bošnjačka udruženja, čija imena nisu navedena, organizovala marš u tom mestu, slaveći događaje iz rata, u kojima su stradali i srpski civili. Sličan marš je u Bužimu organizovan i 11. januara ove godine.
Bužim centar ekstremista i za vreme rata
Odgovarajući na pitanje zašto baš Bužim postaje centar okupljanja ekstremista, Ćeranić objašnjava da je ovaj gradić bio centar ekstremista i tokom građanskog rata u BiH. Bužimska 505. motorizovana brigada, u čijem sastavu su bile i jedinice pod nazivom „Hamze“ i „Gazije“, borila se kako protiv Vojske Republike Srpske, tako i protiv jedinica Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, koja je bila pod kontrolom Fikreta Abdića.
„Ta Bužimska brigada poznata je po zločinima koje su činili, kako prema Srbima, tako još više prema Bošnjacima, a niz tih zločina ostao je nekažnjen“, kaže Ćeranić.
Sloveći kao „neosvojiva tvrđava“ za vreme rata, Bužim je danas postao centar okupljanja ekstremista mlađe generacije. Ovakva okupljanja, prema njegovim rečima, nisu samo pretnja po bezbednost Republike Srpske, već za celu BiH i radikalizuju ionako zategnutu političku situaciju u toj državi.
„Za okupljanja u Bužimu saznali smo preko društvenih mreža, a ko zna koliko ovakvih manifestacija ima širom BiH“, dodaje Ćeranić.
Na provokaciju iz Bužima, iz Republike Srpske stižu oštre reakcije. Srpski član Predsedništva Milorad Dodik poručuje da rata u BiH neće biti.
„To je nešto što je organizovano, to je neka podmukla aktivnost koja je očigledno na prostoru čitave Federacije. Mi znamo da SDA okuplja svoje ratne veterane, pokušava ih mobilisati i pokušava ih organizovati u nekoj zabludnoj priči o tome da će eventualno nešto trebati“, kazao je Dodik.
Dok boračka organizacija Republike Srpske traži da međunarodna zajednica reaguje na ovakve incidente, koji, kako saopštavaju, unose strah među srpsko stanovništvo, Dodik smatra da međunarodna zajednica neće reagovati. Prema njegovim rečima, Zapad daje podršku radikalnom islamizmu i njihovo partnerstvo sa Bošnjacima učvršćuje krajnji cilj – majorizaciju Srba.
Muslimani od 1995. godine pokušavaju da u miru ostvare ono što nisu uspeli u ratu – da od BiH naprave muslimansku državu, a sve pod izgovorom stvaranja funkcionalne države, a svet je olako prešao preko činjenice da su se u građanskom ratu u BiH na strani muslimana borili mudžahedini, oni isti protiv kojih se Zapad borio u više svetskih država, dodao je Dodik.