Činjenica je da mi, praktično, već živimo u digitalnom svetu, gde razmena podataka Evropola samo sa odgovarajućim državnim institucijama više nije dovoljna, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo Univerziteta „Union — Nikola Tesla“ Goran Matić, koji je stručnjak za bezbednost.
„Evropska unija je donela čitav novi set dokumenata koji se bave pitanjima sajber-bezbednosti i sajber-kriminala i forenzikom sajber-kriminala. To je toliko evoluiralo u poslednjih desetak godina, da su se mnogi poslovi preselili u sajber-prostor, odnosno u digitalnu agendu. Samim tim došlo je i do povećanja kriminaliteta i raznih vrsta zloupotrebe podataka“, napominje Matić za Sputnjik.
Nova ovlašćenja Evropola
Do sada je svakodnevno oko 150 specijalista ukrštalo podatke 27 država-članica, ali i desetina trećih država. Konkretno, sa Srbijom je sporazum potpisan 2009. godine. Tokom decenije saradnje informacije su išle u oba smera. Sada bi Evropol mogao da koristi i podatke privatnih kompanija i digitalnih platformi, jačajući saradnju i sa zemljama van EU.
EU je proširila ovlašćenja Evropola koji će moći da sarađuje i sa privatnim kompanijama i digitalnim platformama i koristi njihove podatke
© REUTERS / PIROSCHKA VAN DE WOUW
Broj predmeta na stolu tužilaca širom Evrope svake godine je sve veći. Samo u 2021. ih je bilo za četvrtinu više u odnosu na godinu pre.
Na pitanje šta će pored suzbijanja ilegalne trgovine narkoticima, pranja novca, ubistava, terorizma, čime se Evropol najviše bavio, biti sada u fokusu, od čega se sada najviše strahuje, Matić nema dilemu.
Dvanaest sajber-izazova
„To je sajber-kriminal, sve što ima predznak sajber. Vi danas imate 12 bezbednosnih sajber-izazova, gde spadaju i dečja pornografija, prevare preko interneta, krađa identiteta, bankarske zloupotrebe, pranje novca, sajber-terorizam.“
On je ukazao na sajber-kriminal koji posebno ugrožava privredu i EU je prepoznala Evropol kao jednu od evropskih agencija koja ima funkciju i u sajber-bezbednosti, ali i u suzbijanju kriminala koji se lako prilagođavao digitalnom dobu, velikom brzinom usvajajući i koristeći nove tehnologije.
Na pitanje kako vidi saradnju sa privatnim kompanijama i koliko bi one bile voljne da podele podatke koje imaju, naš sagovornik ukazuje na neka dosadašnja iskustva.
„To će biti vrlo interesantno, jer neka praksa je pokazala da to privatno-javno partnerstvo funkcioniše, ali da tu ima problema. Teško je da kompanije koje su žrtve raznih sajber-napada ili sajber-kriminala daju podatke o tim događajima. Oni ih rešavaju u kući, sa svojim resursima, pa tek ako ne mogu sa tom štetom da se izbore, onda uključuju policiju i druge institucije“, na pominje Matić.
Zaštita podataka
On podseća na novu evropsku direktivu o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno prava na privatnost i praktičnu primenu toga u radu velikih informacionih sistema.
Pred Evropolom je suočavanje sa sajber kriminalom, a među 12 bezbednosnih sajber izazova su od dečje pornografije, prevara preko interneta, krađa identiteta, do sajber terorizma
© Foto : Pixabay
„EU insistira da se maksimalno zaštite ti podaci, a kompanije puštaju da to ide, kako ide. Velika je mogućnost upotrebe, odnosno zloupotrebe ličnih podataka bez kontrole. Zato imate ono drugo pitanje — internet podrazumeva anonimnost i slobodan protok informacija, a vi ako uspostavite procedure, gubi se ta komponenta interneta“, kaže stručnjak za bezbednost.
Kada je u pitanju upotreba i zaštita i ličnih, ali i bilo kojih drugih podataka u sajber-prostoru, on podseća na konstantnu otvorenu debatu između SAD i EU.
Usaglasiti institucije i mehanizme je proces
EU upravo preko Evropola istražuje zloupotrebe podataka u sajber-prostoru. To su, kaže, takozvane administrativne istrage usmerene na zaštitu sistema, odnosno ka zaštiti prava, zbog čega je u to uključen i Sud za zaštitu ljudskih prava. To su novine koje će EU verovatno sprovesti vezano za novu direktivu o zaštiti ljudskih prava.
„Sad treba pousaglašavati sve te institucije i napraviti efikasne mehanizme, što nije posao za jedan dan i za jednu godinu. To je proces. Tek ćemo u sledećem izveštajnom periodu EU videti efekte rada Evropola po novim ovlašćenjima. Mi ne govorimo o desetinama hiljada informacija, nego možda o bilionima informacija“, ističe Matić.
Na pitanje šta bi podrazumevala saradnja sa zemljama koje nisu članice EU, s obzirom na nova ovlašćenja Evropola, on smatra da bi prvi korak trebalo da bude preispitivanje postojećih sporazuma i ugovora, u kom su obimu i njihovo usaglašavanje.
„EU ima saradnju i sa SAD, sa Afrikom, Latinskom Amerikom, sa bivšim državama Sovjetskog Saveza, sa Japanom, sa Kinom. Sa svima imaju određene sporazume gde su uredili ta pitanja. Sada će to morati da dopune sa tim novim ingerencijama Evropola, a ovi mogu i da se ne saglase sa nekim novim ovlašćenjima. To sve zavisi od slučaja do slučaja“, napominje Matić.
Nemilosrdna tehnologija
Problem je, kaže, što razvoj tehnologije ide sto puta brže od pravnih procedura i zakonodavnih normativa i razvoja agencija koje se bave zaštitom. Tehnologija je nemilosrdna, mi svi ostali samo kaskamo za njom, priznaje naš sagovornik.
Praktično se selimo u sajber-domen, uloga čoveka je sve manja i gotovo da sve poprima obrise naučne fantastike, s obzirom na ulogu veštačke inteligencije. Biće vrlo interesantno da sledeće godine vidimo izveštaj Evropola i kakvi su rezultati, ocena je sagovornika Sputnjika.