Preti li totalna paraliza Bosne i Hercegovine

Stranke su ostale pri svojim stavovima, a Čović je pred razgovore istakao da ne beži od bojkota izbora ako ne dođe do dogovora, dok je Izetbegović naveo da može doći do pomeranja izbora koji bi trebalo da se održe u oktobru

Bojkot bi paralisao BiH

Profesor Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje, smatra da ako dođe do bojkota izbora, to bi vodilo ka potpunoj blokadi BiH.

„Bošnjaci nemaj nameru da popuste, posebno sad kada su od tzv. visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita čuli da će izbora biti izmeni li se Izborni zakon ili ne. To je vetar u leđa Bošnjacima. Jer sad su opušteni i ne moraju Hrvatima da izlaze u susret ni za šta“, kaže naš sagovornik.

„Do poslednjeg momenta, ipak, treba verovati da će do kompromisa i dogovora doći. U međuvremenu, trebalo bi držati non-stop pritisak da će se izbori bojkotovati ako ne dođe do izmena“, smatra Deđanski.

Ukoliko dođe do bojkota izbora, naglašava naš sagovornik, onda će biti svima sasvim jasno, pre svega međunarodnoj zajednici koja za sve upire prst u Srbe, da u BiH nisu problem Srbi — već Bošnjaci.

Hrvati su mogli da reaguju i ranije

„Očigledno je da su Hrvati shvatili da ne mogu više da budu poniženi kao narod u BiH i da nemaju svog predstavnika u institucijama BiH, već da im se on nameće od strane bošnjačkih glasova. Očekivao sam da do toga dođe mnogo ranije“, ističe Deđanski.

Politikolog iz Banjaluke Vlade Simović ne smatra da će do blokade izbora doći bez obzira da li se promene izborni zakoni ili izostane dogovor Bošnjaka i Hrvata, jer, kaže, međunarodna zajednica to ne sme sebi da dopusti. S druge strane, dodaje on, tu su i male stranke koje bi jedva dočekale da izađu na izbore, gde ne bi bili u senci velikih stranaka.

„Mislim da će Srbi ići na izbore. Druga bi stvar bila da postoji politički konsenzus u RS oko Izbornog zakona, pa da onda ceo entitet bojkotuje izbore“, kaže naš sagovornik.

Srbima bojkot ne bi išao naruku

Po njegovim rečima, ne sme se zaboraviti da je ovo hrvatsko-bošnjački problem pre svega i da teško da iz ovoga Hrvati mogu da izađu kao pobednici.

„Toliko su bili radikalni bošnjački lobisti i zato sve vreme zapadni centri moći pokušavaju da prebace krizu iz Federacije na RS, pa da hrvatsko-bošnjačke probleme nekako rešavaju tako što će napraviti ustupke Bošnjacima na štetu Srba, a Hrvatima na štetu Bošnjaka. Oni će na kraju izbalansirati njihove odnose, a po onome kako su to stranci zamislili u konačnoj priči, Srbi bi trebalo da budu jedini gubitnici“, smatra naš sagovornik.

Zbog čega je Bakir Izetbegović tako uporan da ne da Hrvatima glas, odgovor je, kaže naš sagovornik, jasan:

„Zašto bi u Predsedništvu imali jednog člana koji zastupa interese Bošnjaka, kada može da ima dva.“

Ovo je hrvatsko-bošnjački sukob

Nova runda dolazi posle neuspelih pregovora u Neumu, koji su dugo i detaljno pripremani i na kojima su posrednici bili predstavnici SAD i Evropske unije. Nakon tih propalih pregovora, kod Hrvata su uvenule nade da će doći do izmena Izbornog zakona i Ustava BiH, kako bi se rešio problem diskriminacije nacionalnih manjina te odgovorilo na zahteve hrvatskih stranaka za takozvano „legitimno predstavljanje“.

Mišljenja povodom ovoga su da bez direktnog pritiska SAD, odnosno, višerangiranih diplomata iz te zemlje, šanse za dogovor biće još manje. Stoga se stiče dojam da se novi sastanak održava više kako bi se pokazalo da se ne odustaje od pregovora o ovom pitanju, a manje zbog vere da će se postići dogovor o konačnom rešenju.

Bakir ne da zlatnu koku

Hrvati traže kantonalni tip glasanja za sredine u kojima su većina po sistemu jedan glas. Hrvatska demokratska zajednica smatra da je kod izmena Izbornog zakona BiH bitno da jedan od izabranih članova Predsedništva BiH bude izabran većinom glasova Hrvata.

S obzirom da su i Srbi najavili bojkot izbora, ako se ne ukine Inckov zakon, na današnjem sastanku je bilo među stranim predstavnicima i o tome reči i upućen je zahtev da se Srbi vrate u zajedničke institucije.