Ovo su glavne teze na koje se fokusirao ruski lider u svom govoru:
▪️ Niko se više ne oseća bezbedno, niko se ne može sakrivati iza međunarodnog prava kao iza kamenog zida;
▪️ Za savremeni svet je unipolarni model, ne samo neprihvatljiv, već i nemoguć;
▪️ Poštovanje ljudskih prava – to je važan zadatak i mi ga podržavamo. Međutim, to ne znači mešanje u unutrašnje stvari drugih država i govoriti im kako treba da žive i razvijaju se;
▪️ Jedini mehanizam donošenja odluka o korišćenju vojne sile kao poslednjeg sredstva može biti samo Povelja UN
▪️ OEBS pokušavaju da pretvore u vulgarni instrument osiguranja spoljnopolitičkih interesa jedne ili grupe država u odnosu na druge države;
▪️ Proces širenja NATO-a nema nikakve veze sa modernizacijom same Alijanse ili sa osiguranjem bezbednosti u Evropi;
▪️ Rusija je država sa hiljadugodišnjom istorijom i skoro uvek je imala privilegiju da vodi nezavisnu spoljnu politiku. Nemamo nameru ni sada da menjamo ovu tradiciju.
Prema rečima bivše šefice diplomatije Austrije Karin Knajsl, minhenski govor je aktuelan i danas.
„Bilo bi dobro kada bi neki državni činovnici odvojili 30 minuta da pogledaju govor. On pokazuje da koliko dugo se čekalo, između ostalog i ruska strana, koliko dugo su se „gutale“ određene stvari. Sve je to bilo do proglašenja nezavisnosti Kosova sa svim sumnjivim aspektima međunarodnog prava, do takozvanih humanitarnih intervencija Evrope u Severnoj Africi, na Bliskom istoku. Od tada je mnogo toga evoluiralo do te mere, kao kad se snežna grudva pretvori u lavinu“, rekla je Knajselova za Sputnjik.