Prošlog avgusta u blizini Južnih Sendvička ostrva u Atlantskom okeanu dogodio se snažan zemljotres. Prvobitno je Geološki zavod Sjedinjenih Država izvestio da je potres bio jačine 7,5 po Rihterovoj skali, pre nego što je sledećeg dana ažuriran na 8,2.
Studija, objavljena ove nedelje u „Geophysical Research Letters“, pokazuje da je zemljotres u stvari bio niz podpotresa koji su se širili tokom nekoliko minuta. Jedan od njih imao je magnitudu od 8,2 stepena Rihterove skale i bio je samo 15 kilometara ispod površine.
Uprkos svojoj snazi, zemljotres je bio „skoro nevidljiv“ za sisteme za praćenje, jer je bio „zakopan“ u spletu seizmičkih talasa koje su proizveli drugi podzemljotresi.
Istraživači veruju da je „tihi“ potres izazvao cunami koji se širio na severni Atlantik, Pacifik i Indijski okean, dosežući obale udaljene preko 10.000 kilometara.
Iako je cunami bio mali i nije izazvao nikakvu štetu, istraživači naglašavaju da ovako složeni zemljotresi mogu predstavljati značajan rizik.
„Vrlo retko se primećuju ovakvi složeni zemljotresi. I ako ne koristimo pravi skup podataka, ne možemo zaista da vidimo šta je bilo skriveno. Moramo ponovo da razmislimo o našem načinu ublažavanja opasnosti od zemljotresa i cunamija. Da bismo to uradili, potrebno je da brzo i precizno okarakterišemo pravu snagu velikih zemljotresa, kao i njihove fizičke procese“, rekao je Ze Jia, seizmolog sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju.
Sledeći cilj istraživača je da automatizuju detekciju tako složenih zemljotresa, kao što se trenutno radi za jednostavne potrese, prenosi međunarodni Sputnjik.