Francuska i Nemačka ne mogu da udahnu novi život Minskim sporazumima — samo se Amerika pita

Ti sporazumi, koji imaju za cilj da obezbede prestanak osmogodišnjih sukoba na istoku Ukrajine, gotovo da su bili na izdisaju, jer zapadne zemlje ne samo da su zatvarale oči na kršenje tih dogovora, nego su i podsticale Kijev na provokacije u Donbasu.

Da se nešto menja u svesti Zapada, pokazao je i sastanak lidera „Vajmarskog trougla“ u Berlinu, na kome su lideri Nemačke, Francuske i Poljske izrazili podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i založili se za diplomatsko rešenje ukrajinske krize, ali su istovremeno došli i do zaključka da je jedini način da se zaustavi sukob na jugoistoku Ukrajine da se Kijev primora da se pridržava Minskih sporazuma.

Tome je prethodilo i oživljavanje Normandijskog formata u Parizu i Makronova poseta Moskvi i Kijevu, gde je zatražio i dobio obećanje od ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da će se striktno priždržavati tih sporazuma. Mnogi eksperti to vide kao dobar signal i važan korak za smirivanje tenzija, iako velike razlike i dalje postoje. Međutim, politikolog Aleksandar Nosevič napominje da ponavljanje mantre o poštovanju dogovora iz Minska „nema nikakvog efekta“, već smatra da je deeskalacija situacije moguća povlačenjem zapadnih vojnih instruktora i oružja iz Ukrajine.

„To se naziva banalnošću. Reći da put ka miru u Ukrajini leži kroz primenu Minskih sporazuma je isto kao da kažemo da je ulje masno i da se Volga uliva u Kaspijsko more. Apsolutno besmislena fraza, koja ne povlači nikakve reakcije i posledice, mada su upravo one zemlje koje to izjavljuju, pre svega Nemačka i Francuska, ponudile realna rešenja za primenu Minskih sporazuma, jer su one garant tih sporazuma, ali one sada samo ponavljaju tu mantru. Dakle, ovo je samo prazna priča o problemima, posebno u ovom formatu, u formatu Nemačka-Francuska-Poljska. Kakve veze Poljska ima s tim? Sa Minskim sporazumima ona nije nikako povezana, već je, naprotiv, jedna od najdestruktivnijih snaga na Zapadu i nije zainteresovana za normalizaciju situacije u Ukrajini. Dakle, ove izjave nemaju i ne mogu imati nikakvog praktičnog efekta“, ističe Nosevič.

On dodaje da pokušaji da se u okviru ovog „trougla“ reši ukrajinska kriza i započne dijalog o evropskoj bezbednosti nemaju nikakvu perspektivu, jer ovaj format „nema nikakvu težinu“.

Rusija i SAD — ključni igrači za rešavanje krize

Na sastanku vajmarske trojke u Berlinu ponovo se sve vrtelo oko hipotetičkih stavova o ruskoj invaziji na Ukrajinu, kritika o gomilanju ruskih trupa u blizini ukrajinske granice i pretnji da će „ruska vojna agresija“ na tu zemlju imati ozbiljne posledice — političke, ekonomske i geostrateške.

Ruski eksperti ukazuju na to da su nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i poljski predsednik Andžej Duda ovim samitom želeli da pokažu jedinstven stav prema Rusiji, ukrajinskoj krizi i evropskoj bezbednosti. Međutim, u stvarnosti, pristupi Pariza, Berlina i Varšave se značajno razlikuju — Poljska kao verni sluga SAD vodi oštru antirusku politiku, dok Nemačku zapadne zemlje optužuju da je previše „meka“ prema Rusiji, jer nije spremna da odustane od gasovoda „Severni tok 2“ i odbija da isporuči oružje Ukrajini. Francuska, pak, takođe teži konstruktivnom odnosu sa Moskvom.

„Evropljani mogu da pričaju šta hoće, jer od njih uopšte ne zavisi strateško rešavanje situacije u Ukrajini. I ne samo Ukrajine, to se odnosi na opštu situaciju u Evropi, vojno-strateški balans snaga, odnosa snaga i slično. Ovde su jedino važni razgovori Rusije i SAD o bezbednosti u Evropi. Trećeg punopravnog učesnika u ovim pregovorima nema. Dakle, Evropa u ovoj situaciji može sebi da priušti da priča šta hoće, to i dalje neće imati nikakve praktične posledice“, kaže Nosevič.

Rusija — višegodišnji borac za evropsku bezbednost

Ruski eksperti napominju da je apsurdno pozivati Rusiju na dijalog o evropskoj bezbednosti, s obzirom na to da je upravo Moskva inicijator takvih pregovora i da već više od deceniju iznosi takve predloge, ali da je uvek nailazila „na zid“.

„Naglašavam da je proces o onome o čemu oni govore već u toku — do pre dva meseca oni to čak nisu ni pominjali, sve dok Rusija nije iznela svoje predloge o bezbednosnim garancijama. Danas o tome govore i već se čuju priče da se na Rusiju mora računati. Čak polazeći od raspoloženja naroda različitih evropskih zemalja, oni su prinuđeni da uzimaju u obzir naše interese“, kaže ruski ekspert Jurij Kot.

Analitičari smatraju da postoje pokušaji da se oživi „Vajmarski trougao“, formiran pre više od tri decenije, a da je izlazak Velike Britanije iz sastava EU napravio vakuum, koji je rešio da popuni Makron, a koji pretenduje da postane novi evropski lider.

Međutim, eksperti smatraju da ovaj format nema perspektivu, jer je on pre neka vrsta političke simbolike, nego praktične politike.

Ruski mediji podsećaju da su ovo bili prvi razgovori lidera zemalja takozvanog „Vajmarskog trougla” posle 11 godina. Konsultacije su poslednjih godina vođene na nivou ministara spoljnih poslova. Kako navode, jedna od najupečatljivijih epizoda zabeležena je 2014. godine, kada su Berlin, Pariz i Varšava ubedili Viktora Janukoviča da potpiše sporazum sa liderima Majdana, dajući mu svoje garancije, a taj ustupak se završio državnim udarom u Ukrajini. Sada, na samitu u Berlinu, ističu — „naš zajednički cilj je da sprečimo rat u Evropi“.

Odnosi Rusije i Zapada su poslednjih meseci eskalirali, jer Vašington i Brisel optužuju Kremlj da priprema „invaziju“ na Ukrajinu, uporedo jačajući zapadno vojno prisustvo u Istočnoj Evropi i preteći pooštravanjem sankcija Rusiji.

Moskva odbacuje sve optužbe i ističe da je cilj priče o ruskoj agresiji na Ukrajinu da se dovedu strane trupe blizu ruskih granica, da se u Ukrajinu „upumpava“ oružje i da se na taj način ta zemlja gura u vojne avanture.