„Ovde je veoma važno naglasiti da, za razliku od Velike Britanije koja po izlasku iz EU stalno demonstrira svoje posebne specijalne odnose sa SAD u oblasti odbrane, otprilike kao Filipini i Izrael, francuski i ruski lideri su u tom kontekstu naglašeno govorili o SAD, ali ne kao o savezniku Francuske i ne kao vodećoj članici NATO-a, već kao o jednom od igrača, kao jednom od učesnika u pasijansu koji se odvija pred nama“, kaže Špunt.
Ekspert ocenjuje da Makron zbog slabosti nemačke vlade pokušava sebe da pozicionira kao glavnog pregovarača i novog evropskog lidera.
„Ako Francuska sa sadašnjim liderom postane lokomotiva Evrope, onda je moguća autonomizacija Francuske u odbrambenim pitanjima, pre svega mislim na temu stvaranja sopstvenih Oružanih snaga u Evropi, o čemu se već dosta govorilo u Nemačkoj i Francuskoj. Uostalom, već postoji zajednička francusko-nemačka brigada i tako dalje. Ova tema će biti ponovo aktuelizovana“, uveren je Špunt.
Ekspert dodaje da u NATO-u postoje određene nesuglasice između zemalja-članica tog vojnog bloka i da je Evropa umorna od vojno-političke dominacije SAD.
„Konferencija na Jalti, čija je godišnjica nedavno obeležena, odavno je održana, a Evropa je već potpuno drugačija i spremna je za autonomnu vojnu politiku. Međutim, sadašnja konstrukcija NATO-a ne pruža previše opcija za to. Mislim da ćemo za dve-tri godine posmatrati autonomizaciju Evropljana u odnosu na snage koje kontrolišu Amerikanci. Naravno, to ni u kom slučaju neće značiti da će doći do nekakve radikalne akcije poput napuštanja NATO-a, lupanja vratima ili bilo kakvih radikalnih izjava — ništa od toga, sve će biti sasvim korektno i pristojno, ali u praksi ćemo videti kako se Evropa sve više osamostaljuje i udaljava od vojnih interesa SAD“, prognozira Špunt.
Špunt ocenjuje da je upravo to bio najznačajniji signal poslat nakon sastanka Putina i Makrona u Moskvi, a ne ukrajinsko pitanje.
„Ukrajina će, zapravo, na ovaj ili onaj način izaći iz našeg vidnog polja za tri-četiri nedelje. Na kraju, čak i najagresivnije pristalice rata shvataju da čim proleće počne, a sredinom marta počinje proleće u Ukrajini, ni teoretski ne može biti govora ni o kakvoj ofanzivi. Stoga će ova tema, na ovaj ili onaj način, biti smaknuta sa dnevnog reda. Iz očiglednih razloga, Amerikancima je to danas potrebno, da bi maksimalno ojačali vojnu komponentu svog uticaja u Evropi. Evropljani su prinuđeni da to zasad trpe, ali trpe i ne pristaju“, ocenjuje Špunt.
Kao jedan od pozitivnih signala eksperti izdvajaju činjenicu da je sastanak trajao više od pet sati, što govori da su obe strane spremne za dijalog i rešavanje kriza upravo političkim putem, a ne oružjem. Od ovog razgovora niko nije očekivao značajne pomake i rešenja, ali je dragoceno to što su tokom pregovora postojali elementi poverenja i želje da se razume druga strana.
Osim toga, ono na šta eksperti skreću pažnju, jeste i Makronova šetnja po Crvenom trgu, što, kako se ocenjuje, pokazuje da i Zapad u celini takođe smatra da rata neće biti. Da je drugačije, Makron ne bi nonšalantno šetao centrom prestonice „zemlje agresora“.
Međutim, Špunt ukazuje na to da u jeku tenzija između Zapada i Moskve i poteza koje povlače SAD treba biti obazriv i nikako preterano optimističan.
„Uostalom, i jednoj i drugoj strani je bilo jasno da se ovaj sastanak neće završiti ničim suštinskim, a to je bilo i nerealno očekivati. U situaciji kada se američke trupe prebacuju u Evropu, kada se Ukrajina puni oružjem i kada ’Blumberg‘ objavljuje vest o ruskom napadu na Ukrajinu, nema smisla govoriti o deeskalaciji. Odnosno, u narednih nekoliko nedelja ili dana deeskalacija je nemoguća, ali i Putin i Makron su političari sa mnogo iskustva u rukovođenju svojim državama, stoga su u stanju da rade na dugim poljima“, ocenjuje Špunt.
Makron novi evropski lider?
Ekspert ponavlja da je poseta Makrona Moskvi povezana sa njegovom željom da zauzme lidersku poziciju u Evropi.
„Istorijski postoji borba između Francuske i Nemačke za liderstvo u Evropi. Naročito u situaciji kada je Velika Britanija izašla iz ove borbe i rekla da su to ’kontinentalne igre koje mi ne igramo‘. Britanci još kažu: ’Mi imamo svoju agendu, svoje teme i živimo na ostrvu‘. Britanska pozicija, svakako, ne znači ni najmanje raskid sa EU, a još više sukob sa EU, ali znači da je mesto lidera Evrope u globalnom kontekstu slobodno“, dodao je Špunt.
Tome u prilog idu i Makronove izjave nakon posete Moskvi i sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom da je postigao svoj glavni cilj i sprečio eskalaciju sukoba u Ukrajini, te da je „poverenje u Francusku (u svetu) poraslo“.
„Angela Merkel, iz očiglednih razloga, nije mogla da prenese to lidersko mesto na svog naslednika, jer uz sve poštovanje prema novom nemačkom kancelaru, on nije ni deseti deo Merkelove. Shodno tome, Francuska sada pokušava da pokaže da nema druge alternative i da je ona jedini lider Evrope. U tom smislu, Ukrajina je samo izgovor i više liči na igralište na kojem lider Francuske pokušava da pokaže da je on i samo on pravo oličenje glasa Evrope. Otuda ove akcije protiv Ukrajine i Rusije“, ocenjuje Špunt.
Ruski analitičari podsećaju da je Putin na sastanku sa Makronom još jednom izneo stav Moskve o evropskoj bezbednosti, ukrajinskoj krizi, bilateralnim odnosima i nizu drugih gorućih pitanja i zaključuju da je uprkos određenim razlikama ton sastanka bio pomirljiv. Prošao je bez optužbi i pretnji.
Putin je prilično dosledno dezavuisao ideju Zapada da će Rusija napasti Ukrajinu i utisak je da je francuski predsednik to dobro razumeo, a dva lidera su uspela da približe stavove o Ukrajini i usaglasili su se da rešenje ukrajinskog pitanja može da bude samo političko, a osnovu za regulisanje situacije u zemlji čine Minski sporazumi.