Mini-Neptuni su uobičajena vrsta egzoplaneta koje kruže u blizini svojih zvezda. Kao i Neptun našeg Sunčevog sistema, oni se uglavnom sastoje od vodonika i helijuma, ali imaju gušću atmosferu.
Naučnici su posmatrali dve egzoplanete u sistemu TOI 560, koje se nalaze na udaljenosti od 103 svetlosne godine od Zemlje, i druge dve u sistemu HD 63433, koje su udaljene 73 svetlosne godine od Zemlje.
Istraživači su otkrili da atmosferski gas izlazi iz najbližeg mini-Neptuna ide ka zvezdi u TOI 560. Sličan fenomen je primećen u najudaljenijem mini-Neptunu u HD 63433. Navedeno je da gas ide ka zvezdi, što protivreči mnogim modelima koji predviđaju odliv gasa u suprotnom smeru.
Vremenom, obe planete mogu ostati samo sa kamenim jezgrom i pretvoriti se u super-Zemlje, navodi se u studiji.
Ako je mini-Neptun prilično mali i dovoljno blizu svoje zvezde, rendgensko i ultraljubičasto zračenje moglo bi mu oduzeti primarnu atmosferu tokom stotina miliona godina.
Ranije su astrofizičari odvojili novi podtip egzoplaneta od mini-Neptuna, nazvanih "Hajsean", za koje je veća verovatnoća da sadrže atmosferu pogodnu za život. Egzoplanete Hajsean uglavnom su prekrivene okeanom (90 procenata) i imaju vrelu atmosferu bogatu vodonikom, do skoro 200 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od zvezda domaćina.
Neki istraživači sugerišu da je Zemlja u prošlosti možda izgledala kao planeta Hajsean.
Pre ovog otkrića, naučnici su verovali da su oblici života mogući samo na egzoplanetama poput super-Zemlja koje imaju stenoviti sastav i atmosferu, prenosi međunarodni Sputnjik.