Ruska banja — fabrika zdravlja i ritualno mesto za druženje /foto/

Rusko parno kupatilo je poznato po lekovitim, pa i podmlađujućim svojstvima. A treba napomenuti da Rusi nisu odlazili u saunu samo da bi se kupali, lečili ili održavali higijenu, nego i da bi se družili. Tako je i sada.

Od pamtiveka gotovo svaki Rus, pa čak i onaj najsiromašniji, imao je u svom dvorištu parno kupatilo. Mnoge brojne medicinske ustanove zamenjivala je skromna brvnara zvana „banja“, koju lekari i stručnjaci smatraju moćnom fabrikom zdravlja.

U letopisima 10-12. veka često su se spominjala ruska parna kupatila, a od tada su se tradicije kupanja čvrsto ustalile u ruskoj kulturi. U to vreme, ponuda da se „okupaš“ u ruskoj banji smatrala se i znakom gostoprimstva.

Objašnjavajući značaj „banje”, Ljahov kaže da su se medicinske ustanove i bolnice u Rusiji pojavile u selima tek posle Velikog otadžbinskog rata, a dotle su njihovu funkciju faktički vršila samo parna kupatila. Ruska banja koristila se i za razne rituale i procedure.

Banja je i mesto za druženje. Uz čaj ili kvas, Rusi ležeći u banji ćaskaju, razmenjuju novosti, a počesto i vode žučne rasprave. Svako društvo ima svoju banju, a obično se zna koje su banje elitne i moderne i kakvo se društvo u njima okuplja. Rusi često pozivaju svoje prijatelje, rođake ili goste u saunu, kako bi zajedno proveli vreme i opustili se uz masažu i piće.

Ruska banja podseća na malu drvenu brvnaru u kojoj se obično nalaze dve prostorije. Jedna soba služi za odmor, a druga, takozvana „parilka“ služi kao sauna sa vlažnom parom. U „parilki“ se nalazi peć od kamena, koja se loži pre kupanja.

U staroj Rusiji neke od banjskih peći nisu imale dimnjak. Dim se nakupljao u prostoriji, garavio zidove i izlazio kroz otvorena vrata od sobe ili kroz rupe u plafonu. Zbog toga su takve banje dobile naziv „crne“, odnosno „garave“.

Kod „garavih banja“, kada ugalj potpuno izgori, vrata od prostorije se moraju obavezno zatvoriti, dok se klupe koje se nalaze u sobi polivaju vodom kako bi se uklonila čađ. Po pravilu, osoba mora da sačeka petnaest minuta kako bi se podigla toplota u prostoriji. Sobu je potrebno izluftirati, a zatim se pušta prva para. Prednost takve parne sobe je u tome što dim „jede“ sve mirise koji su se nakupili u toj prostoriji. Treba napomenuti da se i dan-danas u Rusiji ljudi čvrsto drže tradicije i posećuju „crne“ banje.

Ali mnogi se ipak odlučuju za „bela“ parna kupatila. U ovim banjama kamena peć sa dimnjakom nalazi se u drugoj prostoriji. Pored toga, zidovi su čisti jer čađ i dim izlaze kroz dimnjak. U ovoj sauni ljudi se ne pare samo na vodi, nego se povremeno na kamenu peć sipaju i aromatična biljna ulja.

Temperatura u ruskoj banji iznosi oko 60-70 stepeni, a vlažnost je 90 odsto. Vrućina u sauni izaziva znojenje, a čak i iskusnima se ne preporučuje da ostaju dugo.

Dok leže u banji, Rusi se udaraju brezovim metlicama. Na taj način se masiraju, a metlica pomaže prilikom čišćenja kože i u normalizaciji krvotoka. Nakon banje, sledi hlađenje. Rusi se bacaju u sneg, a ponekad i u kadu sa ledenom vodom, jer to jača imunitet.

„Opasnost od kupanja zavisi od same osobe. Ako osoba pregreje peć, a temperatura u kadi je iznad 60 stepeni, to je veoma loše za zdravlje. Drugo, ako osoba počne da se takmiči sa drugim posetiocima i pokuša da ostane u parnoj sobi što je duže moguće, to isto nije dobro“, konstatuje Ljahov.

Prema mišljenju eksperta, ljudi koji imaju povećan viskozitet krvi, temperaturu ili su imali neku operaciju, ne treba da idu u saunu. Čak i da operacija nije bila previše ozbiljna ili komplikovana, pri zagrevanju banje ubrzava se cirkulacija krvi, što može dovesti do krvarenja. Pre svega, posetioci moraju da reše svoje zdravstvene probleme. Takođe, ljudi koji imaju epilepsiju ne bi trebalo da posećuju parno kupatilo, jer ukoliko dođe do epileptičkog napada, oni mogu da padnu i povrede i sebe i druge.

Treba napomenuti da u Rusiji ne postoje pravila kada osoba može da ide u banju, ali, postoji takozvani „dan za banju“. Rusi su uglavnom u saune išli subotom ili uoči velikih praznika.

Kako navodi stručnjak, u staroj Rusiji su i muškarci i žene išli zajedno u jednu rusku banju, jer je bilo mnogo lakše izgraditi zajedničko parno kupatilo, nego uslovno 50 odvojenih.

„Napravili bi dobro, veliko kupatilo, koje je bilo kao bolnica. U njemu se nalazila velika peć. Banja se grejala nekoliko puta nedeljno, tako da je uvek bilo toplo, moglo se doći i umiti se, ili uraditi neku proceduru“, objašnjava on.

Godine 1743. izdata je uredba po kojoj dečaci stariji od sedam godina ne mogu ulaziti u ženske odaje, a žene, shodno tome, u muške.

Kupatilo se smatralo jednim od načina lečenja. U Rusiji se verovalo da ako se bolesna osoba ne oseća bolje nakon parne sobe, onda joj ništa neće pomoći.

Prema ekspertu, ranije su postojala mala parna kupatila koja su se gradila za osobe koje imaju virus ili se ne osećaju dobro. Oni su mogli odvojeno od drugih ljudi da posećuju banju kako bi se oporavili, a tako nisu mogli da zaraze druge ljude.

Prema rečima sagovornika, za banju se vezuju mnoga verovanja. Tako bi ranije mladi bračni par pre venčanja odlazio odvojeno u rusku banju, kako bi se svako od njih „očistio od prošlosti“, te su se u banji pevale pesme o početku njihovog novog života.

„U Rusiji postoji izreka ’kad se čovek pari, on ne stari‘, ili ’dobro kupanje je bolje od obilne večere‘. Ruska banja je mesto gde se čovek oslobađa svega suvišnog. Ranije, kada se glava porodice vraća sa dugog putovanja, njemu se grejala sauna kako bi u kadi ne samo ostavio svoju odeću za pranje, već i sve svoje misli i utiske o putovanju. Pod uticajem pare, metlice i aroma, osoba se nalazi u stanju meditacije. Kada čovek posle kupanja obuče sve čisto i dođe kući, on u svoj dom ne unosi viruse, bolesti i loše misli, jer se sve to ’opralo‘ u banji“, konstatuje ekspert.

Treba napomenuti da su Sloveni dugo verovali da paganski duhovi žive u kupatilima, pa su često izvodili obrede gatanja u prostorijama. Bilo je uobičajeno da se to čini pre Bogojavljenja od 6. do 19. januara. Za gatanje su se koristile metle, ugalj, pepeo ili voda.