Miloš Šolaja, profesor uporednog prava na Fakultetu u Banjaluci, kaže da odluka ovog suda ne može ni na koji način da utiče na odluke koje je usvojila Narodna skupština RS.
„Ništa što je od nadležnosti koje pripadaju RS preneto na zajedničke institucije BiH nije u skladu sa Dejtonom. Republika Srpska sve što traži jeste da joj se vrate dejtonske nadležnosti, ništa više“, kaže on.
Ako proglase neustavnim odluke RS, moraće da ukinu i Dejton
Ovo što se traži iz Sarajeva su, dodaje, političke igre bošnjačkih stranaka, jer računaju na podršku međunarodne zajednice.
„Jedini Ustav koji važi u BiH je ono što piše u Dejtonskom sporazumu. A sve drugo što je nasilno ili pod određenim političkim i drugim pritiscima usvajano je neustavno“, objašnjava naš sagovornik.
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara podseća da je odlukom Ustavnog suda BiH 2016. godine odbijena apelacija da odluke tzv. visokog predstavnika u BiH mogu da budu amandmani na Ustav BiH.
„To znači da sve nametnute odluke koje RS sada želi da vrati, nisu upisane u Ustav BiH Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dakle, ovo što RS radi je odbrana Ustava BiH i dejtonskih nadležnosti koje su dobijene tim sporazumom“, ističe Kozomara.
Kako pravnici sa Baščaršije zamišljaju Srpsku
Iz tog ugla nema nikakvog pravnog osnova, naglašava on, da Ustavni sud BiH to uopšte stavi na dnevni red, ali imajući u vidu mnoge dosadašnje odluke Ustavnog suda BiH u kome sede tri stranca i dva Bošnjaka, sve može da se očekuje.
„U Ustavu BiH piše da RS, odnosno entiteti imaju pravo na svoj Visoki sudski i tužilački savet, na primer, i to što RS želi da formira to telo i svoje sudove je apsolutno u skladu sa Ustavom BiH. Dakle, ovo što stiže iz Sarajeva je namerno i stalno podgrevanje nesporazuma i sukoba i novog političkog obračuna protiv Srba i RS“, zaključuje Kozomara.
Prema njegovim rečima, ni Bošnjaci ni stranci se gledano po Ustavu BiH i Dejtonskom mirovnom sporazumu ne pitaju šta će RS da uradi po pitanju svojih nadležnosti, te stoga niko ne može ni da im zabrani da ih povrati, odnosno — ništa se ne pitaju.
„To su neki novi pravnici sa Baščaršije dali pravno tumačenje da kada vi hoćete da uvedete nešto što vam po Ustavu BiH i Dejtonskom sporazumu pripada, morate tražiti saglasnost Bošnjaka. S obzirom kakva je sada atmosfera u BiH, oni nam ne bi dali saglasnost da RS ima i svoje pekare, a ne nešto drugo“, siguran je naš sagovornik.
RS nametnuto 338 odredbi mimo Ustava BiH
Kozomara napominje da RS u zahtevima za povratak nadležnosti ne menja nijednu jedinu reč kako je napisano u Dejtonskom sporazumu, uz podsećanje da je Srpskoj do sada nametnuto 338 odluka i zakona mimo Ustava BiH.
„U Ustavu BiH jasno piše da nama pripada vojska, fiskalna samostalnost, sudstvo, dakle, sve ono što RS želi da povrati“, napominje on.
Parlament u Banjaluci usvojio je dokumente kojima se definiše proces vraćanja nadležnosti sa BiH na RS. Četiri informacije iz oblasti odbrane, pravosuđa, poreza i bezbednosti, te Deklaracija o ustavnim principima idu pred vladu, koja ima zadatak da kroz zakonska rešenja uredi 140 zakona, koji će biti predmet nadležnosti.
Nakon Zakona o lekovima, kojim se krenulo u prenos nadležnosti sa BiH na RS, ovo je drugi paket kojim se definiše ova oblast.