„Odradili smo konkretne pripreme sa našim saveznicima u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, razgovaramo o mogućim sankcijama – to su veoma velike, veoma oštre sankcije, ako bude bilo potrebno, iako su sada svi naši napori usmereni na to da one ne budu neophodne“, rekao je Šolc za televiziju „ARD“.
Odgovarajući na pitanje o mogućnosti uključivanja projekta „Severni tok 2“ na listu ograničenja, kacelar je odgovorio da „ništa nije isključeno“. Prema njegovim rečima, na toj listi moglo da se nađe i „više od onoga što Moskva može da zamisli“.
O isporukama oružja Ukrajini
Nemački kancelar dodao je i da njegova zemlja ne namerava da isporučuje smrtonosno oružje Ukrajini.
„Nemačka vlada odavno vodi jasnu politiku: ne isporučujemo smrtonosno oružje kriznim regionima i ne isporučujemo ga Ukrajini. Još se moja prethodnica (Angela Merkel) toga pridržavala i to je bilo i ostalo tačno“, naglasio je on, podsetivši da, prema anketama, većina Nemaca deli stav vlasti po ovom pitanju.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.
Od 2014. godine zemlje NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, isporučuju oružje Ukrajini i obučavaju njenu vojsku, što direktno krši Minske sporazume i negativno utiče na rešavanje situacije u Donbasu. Osim Amerikanaca, u isporukama vrednim milijarde dolara učestvuju Velika Britanija, Kanada, Francuska, Poljska, Turska, Litvanija, Češka, Bugarska, Rumunija i Estonija.