Ovih dana, gotovo bez izuzetka, mediji su preneli „zlokobno upozorenje“ čuvenog profesora ekonomije na njujorškom Siti univerzitetu Krugmana na krizu na tržištu kriptovaluta. Vrednost celokupnog tržišta kriptovaluta u septembru je bila na maksimumu i iznosila 3.000 milijardi dolara, da bi sada pala čak za 1.300 milijardi dolara.
Krugman je, kako je preneto, povukao „neprijatnu paralelu“ između te krize i pada američkog hipotekarnog kreditnog tržišta koji je, svima je dobro poznato, doveo do kolapsa američkog tržišta nekretnina i pokrenuo globalnu finansijsku krizu.
Šta se tada desilo? Banke su davale zajmove za kupovinu nekretnina osobama s niskim prihodima u vreme u kojem su kamatne stope bile niske, a cene kuća rasle. Sve više dužnika, međutim, nije bilo u stanju da izmiri obaveze kredita, em zbog rasta kamata, em zbog manjka prihoda.
Nobelovac izgubljen u prevodu
Bitkoinu i drugim digitalnim valutama koje su nagle pale vrednost se gotovo prepolovila
CC0 / Pixabay /
Krugman napominje da se investitorima u kriptovalute na sličan način prodaju finansijski proizvodi bez istinskog razumevanja rizika. Uz konstataciju da su bitkoin i druge digitalne valute poslednjih dana naglo pale i da im se vrednost prepolovila, između redova se gotovo čitala najava moguće nove svetske krize. Sve zbog pada tržišta kriptovaluta.
Profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji, dobar poznavalac kriptovaluta Branko Živanović, međutim, ukazuje zašto isključuje tu katastrofičnu analogiju, ali i na to da se Krugman u našim medijima, što bi se reklo, izgubio u prevodu, ili tačnije u kusom prenošenju članka iz „Njujork tajmsa“.
Preveliki značaj dat kriptovalutama
„Kriptovalutama se inače već duže vreme daje preveliki značaj. One nisu kreirane od strane centralnih banaka, ne ulaze u oficijelne monetarne agregate, takođe nisu deo finansijskog potencijala komercijalnih banaka, nisu deo kreditnih aranžmana između privrede i bankarskog sektora, pa tako ne mogu ni dovesti do destabilizacije ni jednih, ni drugih. Takođe, ni do bankrotstava niti banaka, niti privrede“, objašnjava naš sagovornik.
Njihov udeo je jako mali u ukupnom prometu, odnosno ponudi i tražnji nacionalnih ekonomija, napominje on, ističući da su transakcije u kriptovalutama najvećim delom nekorporativne. Ne sporeći da ima velikih investitora u kriptovalute i to među veoma bogatim pojedincima, on ipak ukazuje na to da je sve na ličnoj osnovi i da se velike kompanije ne javljaju u nekoj većoj meri kao investitori.
Po oceni Živanovića, veliku potporu kriptovalute imaju u tehnofinansijskoj oligarhiji, koja bi njihovim poremećajem ili nestankom izgubila dobar deo tržišta, pre svega za prodaju, uslovno rečeno, visokotehnološke opreme.
I regulatori grešili
On, ipak, napominje da bi najveći gubitnici zbog pada vrednosti tržišta kriptovaluta bili, pre svega, obični građani.
„Te građane regulatori su nedovoljno zaštitili, kako bi to Krugman rekao u članku u ’Njujork tajmsu‘, od finansijskog proizvoda koga niko u potpunosti ne razume. I on je predvideo da će mnoge porodice koje su vrlo ranjive postati nezaštićene i na kraju verovatno i platiti veću cenu“, kaže profesor bankarstva.
Šta je Krugman zapravo poručio
Veliki gubitak vrednosti tržišta kriptovaluta čini oko šest odsto američkog BDP-a i to ne može da ugrozi finansijski sistem
CC0 / Pixabay /
A šta je zapravo poručio Krugman. Paralela između tržišta kriptovaluta i tržišta hipotekarnih kredita je u tome da u oba slučaja oni koji su hteli da to iskoriste nisu razumeli u šta se upuštaju, pri čemu su regulatori, odnosno centralne banke u oba slučaja napravili istu grešku — nisu uspeli da zaštite javnost od finansijskih proizvoda koje niko nije razumeo, a mnoge ugrožene porodice bi mogle da plate cenu. Ali, nobelovac ipak izvlači ključni zaključak koji se u prevodu njegovog teksta nekako izgubio.
„Kripto ne ugrožava finansijski sistem — brojevi nisu dovoljno veliki da bi se to dogodilo“, precizira Krugman u „Njujork tajmsu“, zaključujući da je malo verovatno da će kripto izazvati opštu ekonomsku krizu.
To potkrepljuje i podatkom da 1.300 milijardi dolara, koliko je iznosio gubitak vrednosti tržišta kriptovaluta, čini samo oko šest odsto američkog bruto domaćeg proizvoda, ali da je to i manje od pada cena kuća kada je pukao mehur nekretnina.