Prema rečima snoubordistkinje Kristine Paul, hrana koja se nudi je uglavnom kineska, međutim, na meniju je i malo italijanske hrane, ali je problem što nema dovoljno „zdrave hrane“.
Sa druge strane, ruska sportistkinja kaže da je doček na aerodromu bio nesvakidašnji – bio je oformljen specijalni prolaz za njih, poseban prostor za PCR testiranje, koje je bilo obavezno po sletanju, a potom i brz šatl do hotela.
Olimpijsko selo, navodi ona, smešteno je u prirodi, u blizini planina, i napolju je poprilično hladno pa je hladno i u sobama.
„Selo je izuzetno lepo. Sve je ukrašeno olimpijskim simbolima. Na svim kućicama istaknute su zastave učesnika. Kreveti su veoma udobni, smeštena sam sa koleginicom, ali smo u odvojenim sobama. Ovo ne može da se poredi sa, recimo, Tokijom“, dodaje.
Međutim, ima i onih koji nisu oduševljeni izgledom Olimpijskog sela u Pekingu, što je slučaj sa ruskim reprezentativcem u brzom klizanju Pavelom Kuližnikovom, koji kaže da „ovde nema ničeg posebnog“.