Predlozi izbornih zakona nastali su kao ishod paralelenih međustranačkih dijaloga o izbornim uslovima, koji su vođeni sa i bez evroposrednika, kao i na osnovu preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije.
Poslanici su usvojili Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o izboru predsednika Republike, kao i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti i izmene Zakona o sprečavanju korupcije.
Vlada je prihvatila nekoliko amandmana na ove zakone - da se kandidature za predsednika Republike proglašavaju žrebom, a ne po redosledu kojim su podneti predlozi kandidata, da birač može podržati samo jednu listu, kao i da se učesnicima izbora na početku kampanje dodeli 40 odsto sredstava, a preostalih 60 odsto nakon što pređu cenzus od tri odsto.
Očekuje se bolja kontrola izbora s obzirom da će opozicija imati svoje članove u RIK-u, kao i najmanje 16.000 članova u biračkim telima širom Srbije.
Predlozima zakona se ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike, izbora za predsednika Republike i odbornike skupština jedinica lokalne samouprave, odnosno zadržavaju se dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima izbornog procesa u Srbiji.
Novine koje donose ova tri izborna zakona su značajne pre svega u pogledu zaštite prava u izbornim postupcima i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
Nacionalne manjine neće morati da prikupljaju 10.000, već 5.000 potpisa da bi im lista bila proglašena.