Kako drugačije protumačiti činjenicu da je novi paket sankcija kojim Velika Britanija preti Rusiji, usmeren upravo protiv onih koje je London godinama privlačio, primao, davao im azil, pravio biznis s njima, prihvatao njihove ogromne investicije i prodavao im najlepše i najskuplje dvorce, imanja, palate… Britanska ministarka poručuje da će to biti najozbiljnija promena političkog stava Londona od momenta izlaska iz Evropske unije. A može da posluži i kao dimna zavesa iza koje treba da se sakrije „bludni“ premijer. Englezi bi sad da kazne „Putinove oligarhe“ zato što služe kao oslonac ruskoj državi! Zabraniće im i ulazak u imperiju u kojoj je sunce odavno zašlo, pa neće imati gde da se sakriju! Uostalom, pohvalila se britanska ministarka inostranih poslova, „ništa nije isključeno”.
Zapad nikako ne razume Ruse
Poverovali su, valjda, da će se cela Rusija dići da odbrani oligarhe, a smeni Putina. Još jedan dokaz kako ni sve specijalne službe, ni tajni agenti, da ne govorimo o osoblju britanske ambasade, ne razumeju niti će ikad razumeti Ruse!
A ni Amerikanci ih ne razumeju, čak ni kad govore engleski. Pismo Sergeja Lavrova zapadnim kolegama s molbom da prokomentarišu princip nedeljivosti bezbednosti, shvatili su kao reakciju na njihovo „ne“ ruskom ranijem predlogu. Rusija je to demantovala, ali je poštovala želju Amerike da ostane tajna šta su Sjedinjene Države odgovorile Putinu. Tajnu su otkrili američki saveznici Španci, a naslućuje se da su ih inspirisali Ukrajinci, kojima je već dosadilo da beskrajno čekaju obećani ruski napad, koji bi im otvorio put u NATO. Tako bar oni misle. Ono što je dobro, to je činjenica da se pregovori, makar i tajni, nastavljaju.
U međuvremenu se zapadne zemlje utrkuju u obećanjima da će „preventivno” kazniti Rusiju i to toliko strašno, kako svet nije video. Nakon vašingtonskog obećanja surovih sankcija, koje je ipak relativizovala Viktorija Nuland, britanska pretnja je samo logičan nastavak američke antiruske kampanje koja se pojačava iz dana u dan i kojoj ne može da odoli ni Nemačka. Uprkos želji da ne prlja ruke u toj prljavoj igri, morala je da se pridruži zadajući Rusiji udarce, za koje veruje da će manje boleti od slanja oružja Ukrajini. Zato je zabranila emitovanje programa ruskoj televiziji RT DE. Postupak sličan slanju šlemova Ukrajini, umesto oružja, pre samo nekoliko dana.
Američki tragovi u prljavoj igri
A da su u svemu američki prsti govori izveštaj „Centra američkog progresa“, u kome šefu države savetuje kako da se obračuna sa Rusijom zbog situacije oko Ukrajine.
Bajdenu se savetuje da „targetira“ i iskoreni bogatstvo i uticaj „oligarha“, koji su prebacili svoj novac na Zapad, poslali svoju decu u zapadne škole i univerzitete, kupili nekretnine u zapadnim prestonicama i drugim destinacijama i ušli u zapadne elitne krugove. Procenjuje se da ruski privatni novac koji se drži u inostranstvu može iznositi više od triliona dolara.
„Za iskorenjivanje takvog uticaja biće potrebne agresivne sankcije i zabrane izdavanja viza“, kaže se u izveštaju.
Agresivnije od agresivnog
„Agresivne sankcije” su, naravno, neophodne kako bi, po obećanju Nulandove, od „Severnog toka 2” ostao samo „komad metala” i kako bi se naterala Evropa da kupuje skupi američki gas.
Ali da se pozabavimo time kako bi izgledalo kažnjavanje oligarha. Šta je uključeno u ono ministarkino „ništa nije isključeno“?
Ako mi isključimo mogućnost da ih bacaju s mosta na Temzi, Velikoj Britaniji ostaje mogućnost da im zamrzne novac na računima (ako su dovoljno ludi da ga i posle ovakvih pretnji ne sklone) i da im zabrani ulazak u zemlju. Ali dvorce, zgrade i pentahause koje im je tako rado za ogroman novac ustupila — teško može da im oduzme. Prema zakonima Velike Britanije, imovina se može oduzeti samo ako se dokaže da je nezakonito stečena. A u tom slučaju — novac se šalje u zemlju u kojoj je stečen.
Kako onda poverovati da tu Putin nije tajno umešao prste!
Ako bi se, dakle, ostvarile britanske pretnje, u Rusiji bi se uskoro pojavile elitne i luksuzne škole, jer će se i deca oligarha vratiti, a ona nisu navikla da uče u „običnim“ školama, dobili bi nove, najsavremenije bolnice, dvorce i vile, najskuplje automobile (mada im toga ne fali ni sada), a možda kupe i poneki fudbalski klub… Ruski novac bi ponovo radio za Rusiju!
Zato je razumljiv predlog Marije Zaharove da se engleskoj ministarki koja je predložila sve to, dodeli orden „za saradnju“
Tajni pregovori
Ali, šalu na stranu, priča o tajnim pregovorima počela je u trenutku kada su Amerikanci zamolili da njihov odgovor na Putinova pitanja ostane tajna, iako je Rusija pre toga svoje zahteve obelodanila. Od tog trenutka se nastavljaju razgovori bez obaveštavanja javnosti.
Američka politika je višeslojna — prvi nivo je onaj koji je svima dostupan — predsednik se ponaša kao kauboj, preti Moskvi, Putina naziva ubicom, šalje po 2-3 ili 8 hiljada vojnika u Evropu, da pobede Rusiju…
Sledeći sloj je dostupan samo Putinu i njegovim saradnicima. To su uglavnom razmene ljubaznosti prilikom susreta i telefonskih razgovora u kojima je Bajden čak spreman i da „razume“ Putinovu zabrinutost.
Glavni je treći sloj, treća matrjoška, ako koristimo ruske izraze, ali šta je u njoj, to ne zna niko. A najverovatnije ni — Bajden. Reći će mu se kad bude bilo potrebno.
To sigurno nisu dokumenta koja je El Pais objavio i iz kojih se može videti da je odgovor SAD Putinu, koji su obe strane već nazvale negativnim, mnogo pozitivniji od očekivanog. Pri čemu je važna američka želja da rezultati ostanu tajna — kako eventualni ustupci bilo koje strane ne bi iritirali domaću javnost. Odgovor pokazuje da se Amerika, naravno, ne slaže ni sa čim što Putin predlaže, ali otvara vrata da se svi njegovi zahtevi ispune. Da se reanimiraju svi sporazumi iz kojih je Amerika jednostrano izašla, uključujući i sporazum o protivraketnoj odbrani, i onaj o raketama malog i srednjeg dometa, i sporazum o otvorenom nebu, i o kontroli atomskog naoružanja… Obe strane bi ponovo morale da obaveštavaju onu drugu o vojnim vežbama, da dorade sporazum iz Beča o merama učvršćivanja poverenja i bezbednosti… SAD su spremne i da razgovaraju i o nerazmeštanju raketa u Ukrajini, ali ne odustaju od „politike otvorenih vrata“. Spremne su da zajedno sa NATO-om dozvole Rusiji kontrolu lansirnih rampi u Poljskoj i Rumuniji, kako se ove ne bi pretvorile u lansirne rampe za „tomahavke“. Čak su se pomerili s mesta i pregovori o krizi u Ukrajini. Sastanak u Normandijskom formatu nije doneo nikakve pomake, ali je otvorio vrata da se razgovori nastave.
Sporazum može proisteći iz nesporazuma
Poslednji sloj bi mogao biti ono što SAD traže od Rusije, a to je ono što sigurno ne mogu dobiti — vraćanje Krima Ukrajini, povlačenje ruske vojske sa teritorije na kojoj se ona sada nalazi, povlačenje iz Abhazije i Južne Osetije. Ali iz razgovora strana koje se gotovo ni u čemu ne slažu, može se roditi neka ideja koja bi odgovarala obema!
A da takva šansa postoji — dokaz je upravo to što je neko pokušao da je uništi. Davanje dokumenta medijima je upravo takav pokušaj. I nije slučajno što se za to optužuje Ukrajina — svaki dogovor između Rusije i Amerike nju prosto izbacuje iz igre. A taman se navikla da bude glavna!