Marko Brecelj je bio prisutan na umetničkoj sceni skoro 50 godina, a za to vreme je objavio solo album „Coctail“, na kojem je sarađivao sa legendarnim Bojanom Adamičem, i tri ploče sa rok grupom „Buldožer“, u kojoj je radio kao tekstopisac i frontmen. Napisao je i muziku za film „Živi bili pa videli“ i za njega dobio Zlatnu arenu u Puli. Preuzeo je upravljanje Omladinskim kulturno-društvenim i multimedijalnim centrom u Kopru 1991. i osnovao Udruženje prijatelja umerenog napretka.
Jedna od njegovih najpoznatijih kompozicija je „Alojz valček“, koju je posvetio profesoru matematičke fizike Alojzu Kodretu, nakon neuspešnog studija geologije, a kasnije i tehničke fizike.
Muzičku karijeru započeo je kao violinista u kvartetu „Tri crna“ i u ljubljanskom triju „Krik“, ali je kasnije odustao od sviranja violine. Pažnju šire javnosti na sebe kao kantautor i šansonjer prvi je skrenuo nastupom na Omladinskom festivalu u Subotici 1974. godine, gde je dobio i nagradu stručnog žirija. Iste godine, u saradnji sa aranžerom Bojanom Adamičem, izdaje album „Koktel“.
Album je nagrađen nagradom „Sedam sekretara SKOJ-a”. Na albumu je bila i pesma „Hiškar Rogač“ koju je snimio sa nekim članovima grupe „Sedam svetlosnih godina“. Sa njima je osnovao rok bend „Buldožer“, gde je radio kao tekstopisac i pevač, a jedan od vrhunaca grupe bio je album „Pljuni istini u oči“. Kao deo ove svejugoslovenske atrakcije, Brecelj je postao jedan od najistaknutijih frontmena, vokala i autora na jugoslovenskoj rok sceni kasnih 1970-ih. U grupi je ostao do 1979. godine i sa njom snimio dve LP ploče i muziku za film “Živi bili pa videli“, koji je takođe objavljen u vidu mini LP-a, i osvojio Zlatnu arenu na Pulskom filmskom festivalu.
Zatim je napustio bend i vratio se pisanju pesama i napravio neke pesme koje su postale hitovi u alternativnim muzičkim krugovima (npr. Parada, Radojka...).
Brecelj i pesnik Ivan Volarič-Feo spojili su svoje stvaralaštvo u „Duu Zlatni zubi“.
Godine 1983. i 1984. vodio je bend „Marjan's Strange Rabbit“. Godine 1986. ponovo izdaje album „Desant na rt Dobre nade“ kao kantautor, a krajem 80-ih udružuje snage sa saksofonistom Primožem Šmitom i basistom Alešom Joštom u projektu „Public Exercise“. Kao gost sarađivao je sa raznim muzičkim grupama (SRP, Strelnikoff, itd.). Njegovo delo karakteriše ironija i kritika malograđanskog društva.
Kandidovao se za gradonačelnika Kopra na svim izborima, a nakon izbora Borisa Popovića, svakog dana mandata izvodio je pred opštinom performans „Klečeći“. Bio je odbornik u Gradskom veću Kopra (2003-2007). Izveo je niz „meko-terorističkih” akcija; jedan od njih je vatentat, kada se duvaljkom duva parče vate na protivnika. U svom dugom stvaralačkom životu promenio je nekoliko identiteta i pojavio se u slovenačkoj javnosti u raznim personifikacijama.