Jedan izveštaj može sve da promeni: Šta ako se Beograd i Priština ne pomaknu s mrtve tačke

Ovo je zaključak diplomate u penziji Zorana Milivojevića posle posete Eskobara i Lajčaka Prištini i Beogradu, uz napomenu da je njihova poseta pokazala i da je Amerika zainteresovana za direktno učešće u dijalogu dve strane, kao i da i SAD i EU imaju potrebu da se ovo pitanje što pre reši.

Nejasno šta znači ista linija SAD i EU

„Čuli smo i da nema više nikakvih smetnji na relaciji Vašington—Brisel i to je poruka da se neće ponoviti autonomno delovanje kao što je bilo za vreme Donalda Trampa, već da je platforma sada potpuno usaglašena i da će Amerika i EU prema ovom pitanju delovati usaglašeno“, ističe Milivojević.

U suštini tu, međutim, konstatuje naš sagovornik, nije bilo ničega novog, jer smo iz Prištine čuli da oni svoj stav ne menjaju i da žele da razgovaraju isključivo o priznanju.

„Nije se primetilo da Eskobar i Lajčak imaju nameru da na to treba da utiču. To što su rekli da treba da se ispune ranije preuzete obaveze, uključujući i formiranje ZSO, čuli smo već bezbroj puta, ali očigledno je da bez nekog ozbiljnijeg pritiska tu nema pomaka“, primećuje Milivojević.

Stav Prištine nepromenjen

Iz saopštenja posle sastanka u Beogradu takođe je jasno da ni srpska strana neće menjati stav, napominje Milivojević, i da mi smatramo da je uslov svih uslova da se ispoštuje Briselski sporazum i da se formira ZSO.

„Drugo, vidljivo je da je jedini način da se dođe do nekog napretka dijalog koji treba da dovede do nekog političkog kompromisa. Međutim, ono što je takođe novo, jeste pokušaj da se pitanje ZSO na neki način razvodni, jer se pojavila priča o nekom novom modelu i formuli. Očigledno je da Zapad i Brisel shvataju da bez ZSO nema dalje, ali u isto vreme oni kao da nemaju nameru da utiču na Kurtija i da na bilo koji način dovedu u pitanje njegovu poziciju“, zapaža Milivojević.

ZSO je, napominje on, jasno definisana i ona je deo međunarodnog sporazuma koji je potpisala EU i to je zato obaveza EU.

O ZSO ne može da bude novih razgovora

„Međutim, moram da kažem da je pozicija EU za mene u narednom periodu jedno od glavnih pitanja, jer moramo da vidimo da li je ona i dalje statusno neutralni posrednik ili je ova usaglašenost sa Amerikom znak da su prihvatili njihovu poziciju s obzirom da je Eskobar, gde god je nastupio, u svojoj prvoj rečenici naglašavao da Amerika poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Kosova“, podseća Milivojević.

Ako i EU stoji na istim pozicijama, pošto je i Miroslav Lajčak govorio, dodaje Milivojević, o suverenitetu i teritorijalnom integritetu tzv. države Kosovo na kraju posete Prištini, važno je formalno-pravno da EU ne može da bude na tim pozicijama, pa je pitanje u čije je ime Lajčak govorio, jer pet članica EU ne priznaje Kosovo.

SRBIJA

Šta donose Lajčak i Eskobar: „Belgijski“ model ZSO nema veze sa „briselskim“

31 Januar 2022, 18:02

„Sa njegove strane smo čuli i priču o ’belgijskom modelu‘ za ZSO, tako da je pozicija EU u ovom slučaju u najmanju ruku interesantna i jedno od važnih pitanja za našu stranu“, ističe Milivojević.

Šta ako dijalog ostane bez rezultata

Ako Kurti ostane na svojim pozicijama i dijalog ostane na mrtvoj tački, onda bi, nema dileme, stvar trebalo da preuzme ponovo SB UN pod okriljem Rezolucije 12 44.

„Ukoliko ovi pregovori pod okriljem EU ne daju rezultat nezavisno od volje strana, stvar se vraća u nadležnost SB i ostaje zamrznuti konflikt ili nešto drugo, ali se vraća tamo, jer je formalno-pravno Kosovo pod mandatom SB UN. A na Kosovu i Metohiji su trupe i mehanizmi kao što je Unmik. Ako nema nikakvih pregovora, rešavanje kosovskog pitanja se vraća kod onoga ko je nadležan, a to je SB UN kao organ, a pravni osnov je Rezolucija 12 44“, objašnjava Milivojević.

Jedan izveštaj Unmika može sve da promeni

Prema njegovim rečima, predstavnik Ujedinjenih nacija (Unmika) koji se nalazi na Kosovu i Metohiji na prvom zasedanju SB na temu Kosova i Metohije u svom izveštaju može da izvesti da nema napretka u dijalogu i da o tome obavesti SB UN i predloži da SB počne aktivno da razmatra tu stvar.

„A ona rezolucija Generalne skupštine UN koja je dala mandat EU da posreduje u dijalogu, prestaje da važi, jer ta rezolucija je doneta u Generalnoj skupština, a SB je stariji organ u toj hijerarhiji“, objašnjava naš sagovornik.

Milivojević, međutim, napominje da Zapadu to neće odgovarati, jer bi to značilo ulazak Rusije i Kine u priču i stoga će odugovlačiti ceo proces time što će govoriti — evo, ima sastanaka, biće dogovora.

Na prvom mestu im je, dodaje on, ucena sa evropskom perspektivom Srbije, a dokle će to tako biti — videćemo. U svakom slučaju, Milivojević nema dileme da nema šta da se pregovara o bilo kakvim novim modelima ZSO, kao što je to Eskobar u svom obraćanju napomenuo, kao pitanje koje će se rešiti u novim pregovorima.

To pitanje je, ističe naš sagovornik, jasno definisano i dogovoreno i njegovo otvaranje je za Srbiju neprihvatljivo, jer bez toga nema ni dijaloga ni normalizacije odnosa. Za Srbiju je to alfa i omega, zaključuje Milivojević.