EKONOMIJA

Srbija dobija novu gasnu infrastrukturu do Bugarske, ali gasa — nema

Kako sada stvari stoje, Srbija će za godinu i po dana dobiti novu gasnu infrastrukturu do granice sa Bugarskom, koju smo danas počeli da gradimo. Jedino — gasa nema, pa će cevi ostati prazne.
Sputnik
Zato će jednoga dana ta gasna interkonekcija, ako i kada njom i prođe gas sa nevelikom količinom od 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, koliki joj je kapacitet, jedino moći da posluži za rezervu. A to, po oceni stručnjaka za energetiku, urednice portala „Energija Balkana“ Jelice Putniković nije opcija koja znači opredeljivanje za neki drugi gas umesto ruskog.
Posle više od tri decenije od ideje i 21 godinu od potpisivanja sporazuma o izgradnji, danas su svečano otpočeli radovi na gasnoj interkonekciji između Srbije i Bugarske, koja bi trebalo da omogući snabdevanje gasom i iz tog pravca i novih izvora. Pre svega iz terminala kod grčkog grada Aleksandrupolisa na severoistočnoj obali Egejskog mora.

Interkonekcija sa Bugarskom kao rezerva

Do oktobra 2023. godine dvosmerni gasovod od Niša do Dimitrovgrada dug 109 kilometara trebalo bi da bude završen, a da li će to značiti i sigurnije snabdevanje prirodnim gasom u našoj zemlji i regionu, kako su to najavili zvaničnici, sasvim je nezahvalno prognozirati. Ne samo zbog toga što je kapacitet srpsko-bugarske gasne interkonekcije skromnih 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, već i zbog toga što bugarska strana još nije počela sa radovima na svojoj deonici od granice kod Dimitrovgrada do Sofije, dugoj 60 kilometara, iako je Evropska unija za nju sredstva opredelila još pre deset godina. Takođe, Bugari još nisu završili ni gasnu interkonekciju sa Grčkom, a ni u Grčkoj se još ne radi na terminalu, čiji bi kapacitet isporuke bio 5,5 milijardi kubnih metara godišnje. Sve je, dakle, na dugom štapu.
U Egejskom moru još nije počela izgradnja terminala za tečni prirodni gas

A gde je gas

Putnikovićeva za Sputnjik ističe da već sama činjenica da se toliko dugo nije išlo u realizaciju projekta, ukazuje na njegovu prirodu. Ne samo što nije bilo infrastrukture, nego nije bilo ni gasa koji bi bio transportovan iz tog pravca.

„Nema ga ni danas. U političkim izjavama pominje se da ćemo na taj način biti povezani na gasovod TAP, koji je nastavak gasovoda TANAP, koji vodi gas iz azerbejdžanskog ležišta u Kaspijskom moru. Taj gas je, međutim, već unapred rezervisan, tu nema kapaciteta. Nema gasa koji bi u dogledno vreme mogao da stiže u Srbiju, osim ako se tamo ne pronađe neko novo veće ležište“, kaže naša sagovornica.

Na terminalu u Aleksandropolisu, koji je oko 40 kilometara od granice sa Turskom, još se ne radi, iako je Evropska unija prošle godine odobrila 166,7 miliona evra podrške Grčkoj za njegovu izgradnju.
Reč je o plutajućem terminalu za utečnjeni prirodni gas u moru kod Aleksandropolisa, što podrazumeva i određenu podvodnu infrastrukturu za dopremanje gasa do kopna, kao i mrežu gasovoda kojom bi gas iz Grčke bio dopremljen u Bugarsku, Severnu Makedoniju, Srbiju, Rumuniju, sve do Ukrajine.
Osim toga što Bugarska nije završila interkonekciju sa Grčkom, oni, po rečima Putnikovićeve, nisu ojačali svoj gasosvodni sistem da prema Sofiji i dalje prema Dimitrovgradu transportuju gas za Srbiju. Kada se ima u vidu da su TAP, odnosno TANAP i terminal u Aleksandropolisu dve najrealnije opcije da bude nekog gasa, jasno je zašto je sigurno da to neće biti izvodljivo do oktobra 2023. godine, kada je planirano da naša gasna konekcija bude završena, zaključuje urednica portala „Energija Balkana“. Po njenoj proceni, na to ne bismo mogli da računamo u narednih pet-šest godina.

Mediteranski gas na još dužem štapu

Treća opcija, da tim gasovodom poteče gas iz mediteranskog basena Levant između Izraela i Kipra, čiji je kapacitet još skromniji od grčkog terminala i iznosi četiri milijarde kubnih metara gasa, najmanje je verovatna.
„Ono što je najnovija informacija je da Izrael, koji je investitor, pregovara sa Egiptom da se taj gas transportuje za Egipat, jer on već ima napravljene gasne terminale za utečnjavanje prirodnog gasa. On bi ga potom slao do potrošača, možda i do Aleksandropolisa, ili Omišlja na Krku, ili nekog drugog LNG terminala u Evropi, ali to je sve na dugom štapu, jer niti je počela eksploatacija gasa u Mediteranu, niti su napravljeni gasovodi“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
Balkanski tok Srbiji obezbeđuje potrebne količine ruskog gasa za privredu i stanovništvo
Ona napominje da su svi kapaciteti o kojima se govori znatno ispod „Balkanskog toka kojim nam stiže 12 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje. Njegove mogućnosti su, kako dodaje, i veće i kada se bude pregovaralo o novom dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom, možemo da redefinišemo potrebe za gasom u narednim godinama i da zadovoljimo sve naše potrebe.

Insistiranje Brisela na geopolitičkom projektu

Da je sigurnost u snabdevanju ruskim gasom, ocenili su i Bugari koji su, napominje Putnikovićeva, interkonekciju između Bugarske i Grčke počeli da grade pre nego što je počeo da se radi „Balkanski tok“, kao nastavak „Turskog toka“ kroz Bugarsku. A onda su se preorijentisali na „Balkanski tok“ i brzo završili gasovod do Srbije, ističe ona.
Činjenica da je Evropska unija odvojila značajna sredstva ne samo za izgradnju terminala u Grčkoj, nego i za izgradnju gasne interkonekcije kako kroz Bugarsku, tako kroz Srbiju, po njenoj oceni, takođe govori o prirodi ovog projekta.
Brisel je insistirao na gasnoj interkonekciji Bugarska—Srbija i na gasnom terminalu, ali ne iz altruističkih razloga da pomogne Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji da imaju snabdevanje gasom, već da bi smanjili nabavku gasa iz Rusije. To je geopolitički projekat, kaže ona, ističući da na terminalu Aleksandropolis Evropa insistira pod uticajem Amerike.
„S druge strane, čak i da taj terminal bude izgrađen, pitanje je koja će biti cena gasa i da li će se Americi, koja stalno obećava Evropi svoj gas, isplatiti da ga jeftinije prodaje u Evropi, umesto da tera tankere do Azije, gde je gas mnogo skuplji. Zbog energetske krize ove zime imali smo situaciju da je gas na berzama u Evropi bio skuplji nego u Aziji i neke količine gasa iz Amerike su preusmerene ka evropskim potrošačima“, podseća naša sagovornica.
Zato je jedino izvesno da će kada i proradi gasna interkonekcija sa Bugarskom to biti praktično rezerva sa nevelikim količinama gasa.
Komentar