U opsežnoj analizi pod nazivom „Kako bi SAD trebalo da reaguju ako Rusija napadne Ukrajinu“, autora Maksa Bergmana, višeg saradnika u centru i bivšeg službenika Stejt departmenta, navodi se da je „izbegavanje rata ključno“ i da „sve strane treba da se angažuju diplomatski kako bi sprečile sukob“, ali „ako Putin odluči da pokrene još jednu invaziju na Ukrajinu, SAD moraju da predvode snažan odgovor“.
Plan protiv Rusije u devet koraka
Autor smatra da, dok su američke vojne opcije relativno ograničene, postoje značajni koraci koje Sjedinjene Države mogu ekonomski preduzeti kako bi nametnule troškove Rusiji. Tako u izveštaju opisuje ekonomske, vojne i diplomatske alate koje SAD imaju na raspolaganju u slučaju da Rusija napadne Ukrajinu:
Korak 1: Targetiranje bogatstva i uticaja oligarha
— Agresivno ciljanje oligarha visokog profila putem sankcija, zaplene imovine, pravnih istraga i krivičnog gonjenja, kao i zabrane izdavanja viza.
— Osnivanje stalne američko-britanske zajedničke radne grupe za borbu protiv kleptokratije.
— Ciljanje onih koji omogućavaju kleptokratiju.
— Posvećivanje više resursa istrazi ruskog pranja novca, finansijskih zločina i političke korupcije.
Korak 2: Uvođenje stroge kontrole izvoza kako bi se zaustavio odliv američke tehnologije u Rusiju
— Zabraniti izvoz u Rusiju visokotehnoloških artikala sa liste Ministarstva trgovine SAD, kako bi se sprečilo da Rusija nabavlja robu koja sadrži delove i komponente američkog porekla, uključujući intelektualnu svojinu.
Korak 3: Uvođenje kontinuirane kampanje ekonomskih sankcija protiv Rusije
— Sankcionisanje ruskih finansijskih institucija i njihovo isključivanje iz finansijskog sistema SAD.
— Nametanje troškova ruskoj ekonomiji učiniti stalnim prioritetom nacionalne bezbednosti.
— Prekinuti pristup Rusiji transakcijama Društva za svetske međubankarske finansijske telekomunikacije (SWIFT) i tržištima državnog duga.
— Objasniti da su sankcije uvedene zbog Putina i artikulisati put za integraciju Rusije u Evropu, pa čak i u NATO.
— Podržati ekonomiju Ukrajine.
Korak 4: Pritisnuti Evropu da se mobiliše kako bi se dekarbonizovala i oslobodila ruskog gasa
— Pritisnuti Nemačku da otkaže gasovod „Severni tok 2“ ili ga sankcionisati.
— SAD bi trebalo da podstaknu EU da stvori drugi program „Nekst dženerejšn EU“, fokusiran na brzu dekarbonizaciju.
— Sankcionisati ruski izvoz nafte i gasa postepeno kako se evropska zavisnost smanjuje.
— Uvesti poreze na ugljenik ruskoj industriji koja teško zagađuje.
Korak 5: Pripremiti se za podržavanje ukrajinske opozicije u prolongiranom konfliktu
— Osnovati fond za hitne slučajeve pitanja bezbednosti.
— Priznati realnost da američka vojna sila nije opcija.
Korak 6: Jačanje NATO-a i evropske bezbednosti
— Podsticati uspostavljanje NATO banke za finansiranje velikih investicija u kapacitete kao što je modernizacija snaga istočnog boka zamenom ruske/sovjetske opreme.
— Snažno podržavati odbrambene napore EU i podsticati Evropsku uniju da finansira investicije u odbranu i izuzme dodatnu potrošnju na odbranu iz pravila o fiskalnom dugu EU.
— Uključiti Švedsku i Finsku oko pitanja proširenja NATO-a.
— Rasporediti dodatne američke snage i vojna sredstva u Evropi.
Korak 7: Krenuti u diplomatsku ofanzivu kako bi se Rusija međunarodno izolovala
— Pritisnuti bliskoistočne partnere da Rusiju drže „na dohvat ruke“.
— Usmeriti dugogodišnje ruske partnere u Indo-pacifičkom regionu ka Zapadu.
— Izraditi mapu puta za integraciju Balkana u NATO i Evropsku uniju.
Ruska invazija bi, smatra Bergman, trebalo da dovede i do obnove pažnje i energije SAD i EU prema Balkanu jer je, kako kaže, „jedna od retkih svetlih tačaka spoljne politike Trampove administracije bila pažnja posvećena ovim zemljama“.
Iako je administracija na kraju, kako ističe, upropastila napore za sklapanje mirovnog sporazuma između Srbije i Kosova, to je dve strane približilo miru.
„Bajdenova administracija bi trebalo da se ponovo angažuje na najvišim nivoima u naporima da se finalizuje mirovni sporazum. Štaviše, situacija u regionu Bosne pod kontrolom Srba — Republici Srpskoj — uveliko se pogoršala, jer njen moćni populistički lider Milorad Dodik ponovo podstiče nacionalističke tenzije“, navodi se u izveštaju.
Bajdenova administracija bi, navodi Bergman, trebalo da bude snažno angažovana s obzirom na postojeći ruski i rastući kineski uticaj na Balkanu:
„Štaviše, Bajdenova administracija treba da podstakne EU da razvije sveobuhvatnu strategiju prema Balkanu koja stvara izvodljiv put ka članstvu. Ovo bi trebalo da uključuje značajno finansiranje infrastrukture i politički angažman američkih i evropskih lidera.“
Korak 8: Održavati dijalog na diplomatskom nivou i nastojati da se ponovo uspostavi strateška stabilnost
— Sjedinjene Države moraju biti spremne da se diplomatski angažuju sa Rusijom kako bi deeskalirale tenzije kao što su to činile tokom Hladnog rata.
Korak 9: Pripremiti se za ruski odgovor
— Rešiti se neuspeha u FBI i osnažiti kontraobaveštajne napore te službe.
— Osnovati novu međuagencijsku radnu grupu za aktivne mere u Beloj kući za praćenje, razotkrivanje i suprotstavljanje naporima ruskog uticaja.
— Postaviti diplomatske i obaveštajne kanale za razmenu informacija i razmenu naučenih lekcija sa saveznicima i partnerima o ruskom mešanju.
— Preduzeti zakonodavne mere za povećanje otpornosti na rusko mešanje.
— Pripremiti se za sajber-napade.
Maks Bergman je, navodi se u njegovoj biografiji, u CAP-u fokusiran na bezbednosnu saradnju Evrope, Rusije i SAD. Prethodno je u Stejt departmentu SAD od 2011. do 2017. godine bio angažovan na brojnim različitim pozicijama, uključujući i mesto člana osoblja za planiranje politike državnog sekretara, gde se fokusirao na političko-vojna pitanja i neproliferaciju. Bio je specijalni pomoćnik podsekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, pisac govora tadašnjem državnom sekretaru Džonu Keriju i viši savetnik pomoćnika državnog sekretara za političko-vojna pitanja.