Virtuelne izložbe za kojima su svetski muzeji i pozorišta posegnuli marta 2020. godine nisu urodili plodom, što je uslovilo rađanje novih ideja, a sve to u službi promocije umetničkih dela.
Javne kuće dobile zeleno svetlo, ali ne i muzeji
Pošto su zeleno svetlo za rad u Holandiji dobili javne kuće, kozmetički i frizerski saloni, teretane i fitnes centri, ali ne i muzeji, građani su ukazali na besmislenost ovih mera i to na veoma kreativan način. Više od 60 ustanova kulture, među kojima su Van Gogov muzej, muzej Limburg i kraljevska galerija „Moricova kuća“ u Hagu na jedan dan postali su frizerski saloni i fitnes centri.
Od umetnosti noktiju na temu Van Gogove „Zvezdane noći“ do joge ispred čuvene Vermerove slike „Devojka s bisernom minđušom“ javnost u Holandiji dokazala je da ako je uslugama ličnog doterivanja dozvoljeno da posluju kao i obično, nema smisla tretirati umetnost i kulturu drugačije.
Istoričarka umetnosti i upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu dr Tijana Palkovljević Bugarski ističe da je vreme pandemije zaista dovelo ustanove kulture pred nove izazove.
„Svaka institucija kulture dovijala se na svoj način kako da muzeje i galerije predstavi kao mesta koja su bezbedna za zdravlje, a koja pružaju nova iskustva, dobar provod i korisno provedeno vreme. Primer muzeja u Holandiji da se otvaraju kao mesta za ulepšavanje sa naše pozicije zvuči neverovatno jer su muzeji u Srbiji za vreme pandemije uglavnom otvoreni“, kaže za Sputnjik Tijana Palkovljević Bugarski.
„Vi kad unesete frizerski salon ili fitnes centar u muzej, to gubi svoj smisao, a to je uživanje u umetnosti, lični kontakt s predmetom ili kustosom koji drži priču“, dodaje ona.
Manikir u muzeju Van Gog, holistički centar u Galeriji Matice srpske
Osim što su u njemu smestili manikir, Van Gogov muzej postao je i frizerski salon, a takođe je Kraljevska koncertna dvorana u Amsterdamu nudila šišanje tokom probe orkestra i to besplatno, uz dokaz o vakcinaciji ili negativnom testu.
„Zatvoreni muzeji, a otvoreni fitnes centri – to je obrtanje teza jer muzeji jesu među bezbednijim mestima za uživanje u kulturi. Ako dezifinkujete ruke, stavite masku što je obavezno, vi određujete kako se krećete kroz muzej, koliko se u kojoj prostoriji zadržavate, s kojim brojem ljudi“, smatra upravnica Galerije Matice srpske.
Ona ističe da su se i muzeji i galerije u Srbiji potrudili da svoje izložbe na atraktivan i inovativan način približe publici, pa tako Istorijski muzej organizuje program „Muzikom kroz muzej“, a Galerija Matice srpske „sobu za prepuštanje umetnosti“.
„Mi smo u aprilu 2020. pokrenuli projekat koji se zove ’soba za prepuštanje umetnosti’, odnosno jednu sobu namenili smo za uživanje u umetnosti. U toj sobi nalaze se fotelja i tabure, tu se sedne, podignu se noge i uživa se u jednom delu. Tako smo pronašli način da od muzeja napravimo holistički centar, terapijsko mesto u koje dođete da se izbalansirate, da se očistite od svega što je spolja, od nošenja maske u krajnjoj liniji jer ste sami u toj prostoriji“, navodi ona.
Soba za prepuštanje umetnosti u okviru stalne postavke Galerije Matice srpske
© Foto : Galerija Matice srpske
Od sutra u „sobi za prepuštanje“ u Galeriji Matice srpske biće izložena slika „Bekstvo u Egipat“ koja najavljuje novi luk programa Evropske prestonice kulture „Seobe“ i izložbu „Migracije u umetnosti, umetnost migracija“.