Naučnici su dugo bili u dilemi da li orka, kit ubica, može da ulovi velikog plavog kita, najvećeg sisara i najveću životinju na svetu. Sada je ta dilema definitivno rešena, pošto su naučnici iz Instituta za istraživanje morskih sisara iz Australije dokumentovali tri slučaja kada su orke ulovile i pojele velikog plavog kita na obali Zapadne Australije. Njihov rad objavljen je u časopisu „Nauka o morskim sisarima“, a zabeležili su čak i detalj da orke ulaze u usta plavih kitova pred njihovu smrt kako bi im pojele jezik, koji je veoma hranljiv, prenosi „Biznis insajder“.
Naučnici navode da su zabeležili tri primera kada su orke napale i ubile velikog plavog kita, a potom ga pojele. Prva dva slučaja ispitana su 2019, a treći prošle godine, navode istraživači i objašnjavaju da je u prvom slučaju u pitanju bio zdrav, odrastao plavi kit.
Prvi dokumentovani slučaj govori o plavom kitu, dugom 22 metra. Njega je napalo jato kitova ubica, tri su ga gurala pod vodu, dok su mu dva napadala glavu.
Na njegovom telu hranilo se 50 orki čitavih šest sati, a naučnici navode da su zatekli trup sa odgrizenim velikim komadima kože i sala, dok je većina leđnog peraja bila pojedena.
Nekoliko nedelja kasnije, dogodio se sledeći napad, na mladunče plavog kita dugo 12 metara. Njega je napalo jato od 25 orki.
Treći slučaj bio je napad na plavog kita dugog nešto manje od 14 metara, kog su orke proganjale čak 24 kilometra tokom punih 90 minuta. I ponovo su imale istu strategiju napada - jedna grupa je gurala plavog kita pod vodu, a druga mu je napadala glavu i jezik. Njega je pojelo jato od 50 kitova-ubica.
Ranija istraživanja kitova ubica tvrdila su da napade izvode mužjaci orki, i to oni najveći u jatu, koji mogu da narastu i do dužine od devet metara. Međutim, sada su naučnici utvrdili da su napade na plave kitove predvodile ženke. Stručnjaci smatraju da su one u ovim slučajevima bile agresivnije jer su imale mladunce koje su želele da nahrane.
„Ovo je najveći predatorski događaj na svetu: najveći predator na vrhu lanca ishrane lovi najveću lovinu na svetu“, kazao je RObert Pitman, morski ekolog sa Oregon univerziteta u SAD, jedan od autora studije.