Komentarišući pretnje britanske ministarke spoljnih poslova Liz Tras da će londonske vlasti sledeće nedelje pooštriti sankcije Rusiji zbog situacije oko Ukrajine i da bi jedna od mera mogla biti konfiskacija ruske imovine u Velikoj Britaniji, ruski ekspert Vasilij Koltašov ocenjuje da ove najave pokazuju „veliku nervozu Londona“, koji već ionako trpi zbog odliva kapitala.
„Iz saopštenja Britanaca jasno je da ruski novac ne smatraju privatnim. Ispostavlja se da sve što dolazi iz Rusije i ima neku vezu sa Rusijom može biti konfiskovano voljom britanskih vlasti. Izgleda da se njima ne sviđa Rusija, ali da im se sviđa ruski novac. Kako god, ove izjave pokazuju veliku nervozu u Londonu, dok se kapital već dugi niz godina odliva iz Engleske ka Evropskoj uniji i, recimo, ka Frankfurtu, pošto se veruje da je rad u EU nekako lakši, opušteniji. Prema različitim izvorima, iz Engleske je samo ruskog novca povučeno najmanje 300 miliona dolara i prebačeno u EU i to upravo zbog toga da se ne bi upalo u zamku britanskih političkih igrarija. Štaviše, postalo je jasno da Engleska uopšte nije pravna država, da se takve stvari tamo olako izgovaraju i da se lako mogu primeniti“, kaže Koltašov.
„Prema različitim izvorima, iz Engleske je samo ruskog novca povučeno najmanje 300 miliona dolara i prebačeno u EU“.
© REUTERS / Neil Hall
Ekspert napominje da nisu svi ruski biznismeni promenili svoju investicionu politiku, te da su mnogi ostali na Londonskoj berzi, što, kako ocenjuje, sugeriše na to da su mnogi bogataši dobili nekakve garancije od Londona.
London i EU trpe kritike zbog veza sa Rusijom
Zanimljivo je da je samo nekoliko dana pre nego što će britanska šefica diplomatije objaviti o novim antiruskim sankcijama Organizacija za istraživanje državne politike i propagande „Centar američkog progresa“ napravila izveštaj za američkog predsednika Džozefa Bajdena, u kome šefa države savetuje kako da se obračuna sa Rusijom zbog situacije oko Ukrajine i u kome se kritikuju američki saveznici, Velika Britanija i EU, zbog svojih veza sa ruskim „oligarsima“.
Bajdenu se savetuje da „targetira“ i iskoreni bogatstvo i uticaj „oligarha“ koji su prebacili svoj novac na Zapad, poslali svoju decu u zapadne škole i univerzitete, kupili nekretnine u zapadnim prestonicama i drugim destinacijama i ušli u zapadne elitne krugove. Procenjuje se da ruski privatni novac koji se drži u inostranstvu može iznositi više od triliona dolara.
Kako se dodaje u izveštaju, „oligarsi“ daju novac velikim zapadnim političkim partijama, univerzitetima i dobrotvornim organizacijama. Zapošljavaju vodeće advokatske kancelarije, računovođe, menadžere i brokere za nekretnine. Kupili su uticajne novine i medije, sportske timove i kompanije…
„Za iskorenjivanje takvog uticaja biće potrebne agresivne sankcije i zabrane izdavanja viza“, navodi se u tekstu, a Roman Abramovič je jedno od imena koje se konkretno pominje.
„Svaki konflikt u Evropi, između bilo kojih država, odraziće se kao poraz Engleske, pošto će to naneti nepopravljivu štetu Londonskoj berzi“.
© REUTERS / Toby Melville
Takođe, u američkom izveštaju se ističe da se banke u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj i u baltičkim zemljama bave pranjem novca ruskih oligarha, a da je London postao glavni centar ruskog novca, zbog čega je u medijima dobio nadimak „Londongrad“.
Da bi se smanjio uticaj ruskih „oligarha“ na Zapadu, savetuje se uvođenje oštrih sankcija protiv njih, konfiskacija imovine, pokretanje sudskih procesa, kao i zabrana dobijanja vize. Pored toga, SAD i Britaniji je preporučeno da stvore radnu grupu za borbu protiv „ruskih kleptokrata“, kao i da se obračunaju sa njihovim „zapadnim saučesnicima“: kompanijama, računovođama, investicionim firmama koje profitiraju od rada sa „oligarsima“.
Između ostalog, Zapadu se savetuje da zabrani izvoz tehnologija u Rusiju i da vodi stalnu kampanju ekonomskih sankcija protiv Moskve, sa ciljem da dugoročno degradira rusku ekonomiju.
Koltašov ocenjuje da Vašington u „određenoj meri“ može da računa na London.
„London je već nagovestio određene granice, a to znači da neće direktno učestvovati u sukobu, jer svaki konflikt u Evropi, između bilo kojih država, odraziće se kao poraz Engleske, pošto će to naneti nepopravljivu štetu Londonskoj berzi i britanskim hartijama od vrednosti. Stoga, Britanci drže distancu. Što se tiče zemalja EU, one igraju posebnu igru, naročito Nemačka, koja je, izgleda, zainteresovana da SAD budu nekako ponižene u Evropi, makar čisto političkim putem u Ukrajini. Kao rezultat toga Nemačka bi mogla da zauzme britanske sfere uticaja u Poljskoj i Češkoj i dobije više jeftinog gasa, govoreći istovremeno: ‘Pokušali smo da napravimo zajednički front protiv Rusije, ali vašom krivicom to nije uspelo’“, kaže Koltašov.
Rusija će uzvratiti udarac
Kako je obelodanila britanska ministarka spoljnih poslova, London sprema nacrt zakona koji bi omogućio primenu sankcija protiv bilo koje ruske kompanije „povezane sa Kremljom“ i zapretila je da „Putinovi oligarsi i ruske kompanije koje služe kao stub ruske države neće moći da se sakriju“.
Liz Tras nije isključila mogućnost konfiskacije imovine ruskih biznismena u Londonu, a komentarišući opaske da će takve mere pogoditi i britanske investitore, ona je rekla da su „demokratija i sloboda važniji od trenutnih finansijskih interesa”.
Ruski ekspert Anton Šabanov smatra da bi to nanelo štetu ruskim biznismenima, ali i da bi se kao bumerang vratilo i Londonu, jer bi takav potez stvorio lošu klimu i nepoverenje, što se ne bi dopalo krupnim investitorima iz drugih zemalja.
„To bi svakako bio obostrani udarac, i za London i za te ljude koji ulažu u ekonomiju Velike Britanije, jer danas je na udaru ruski pasoš, a sutra nečiji drugi. To je klizav teren“, ocenio je ekspert.
Ekonomista Jurij Judenkov smatra da su pretnje Londona „za sada“ samo populističke izjave povezane sa unutrašnjom političkom krizom.
„Oni su svoje namere izneli — videćemo šta će odlučiti parlament. Izgleda da sve to odgovara britanskom premijeru Borisu Džonsonu. Jasno je da je on taj koji piše ovaj scenario. Za njega je sav ovaj haos i navodni rat protiv Ukrajine šansa da popravi svoje unutrašnje pozicije, jer su prilično klimave — njegov rejting je svega 24 odsto. Stoga su sve te parole koje čujemo pomešane — čas se govori o zaštiti Ukrajine, čas o zaštiti slobode i demokratije. Osim toga, mora se priznati da Britanija, na čelu sa Džonsonom, postaje vazalna država SAD. Ne samo sankcije, već i ekonomska politika pokazuje da on širom otvara vrata SAD“, kaže Judenkov.
Judenkov smatra da je Velika Britanija počela da preti sankcijama, pošto London, kao i sve druge zemlje NATO-a, nemaju čime da odgovore Rusiji na njene zahteve o bezbednosnim garancijama.
„Ukrajina sama po sebi nije toliko važna za Veliku Britaniju. Verujem da su sve ove haotične akcije ne samo Engleske, već i zemalja NATO-a u celini uzrokovane našom pozicijom. Naši bezbednosni zahtevi izazvali su blagu paniku u redovima zapadnih političara…“, naveo je Judenkov.
Ruski ekspert Igor Kovaljov ocenjuje da ovaj otvoreni napad Londona na ruski biznis neće ostati bez odgovora Moskve, a to će značiti recipročne mere prema britanskom biznisu.
„Ovde se radi o napadu na naše energetske kompanije i na ruski biznis. Ovo je zabrinjavajuće, ali to je problem čak i za Britance. Znamo koliko je britanskih energetskih kompanija bankrotiralo zbog skoka cena prirodnog gasa i koliko je situacija na energetskom tržištu trenutno teška... U svakom slučaju, ovaj pritisak je protivzakonit i London će se suočiti sa ruskim kontramerama“, zaključio je Kovaljov.