Moskovsko predanje
Poznato je da je Ivan Grozni u čast osvajanja Kazanja i Astrahanja sagradio hram na Crvenom trgu u Moskvi.
Naučnici su početkom 1960-ih godina ispod centralne kupole hrama pronašli tekst: „Zapovest cara i velikog kneza cele Rusije Ivana Vasiljeviča i blagoslovom Makarija mitropolita cele Rusije, neka je sveta ova crkva Presvete Bogorodice u leto 7069. meseca juna 29. u znak sećanja na svece i svete apostole Petra i Pavla u čast i slavu Svetoga Trojstva“.
Datum koji se navodi u tekstu odgovara 29. junu 1561. godine, tako su naučnici ustanovili datum osnivanja poznatog hrama.
Prema najrasprostranjenijoj verziji bila su dvojica graditelja čija su imena postala poznata tek 1895. godine, zvali su se Postnjik i Barma.
Prema legendi, uvidevši njihovo delo car je naredio da ih oslepe kako nikada više ne bi mogli da sagrade tako lep hram. Međutim, neki naučni su veoma skeptični prema tom predanju.
Graditelji hrama
Ime Postnjik se pojavljuje i u hronikama koje su povezane sa izgradnjom drugih građevina. Početkom 1560-ih godina je rukovodio izgradnju hrama Uspenskog manastira u Svijažsku.
U knjigama iz Kazanja se govori o nekom Postnjik Jakovu koji je po nalogu cara nekoliko godina gradio lokalni Kremlj. Poznata ruska istoričarka umetnosti je tvrdila da je Postnjik Jakovljev jedan od autora hrama Vasilija Blaženog u Moskvi.
Njene zapadne kolege su imale drugu teoriju: Postnjik je bio prisutan kada su 1552. godine preuzeli Kazanj i video je kako je vojska Ivana Groznog razrušila poznatu džamiju sa osam minareta - Kolšarif. Vrativši se u Moskvu, odlučio je da po uzoru na nju sagradi hram Pokrova Bogorodice na rovu.
Osam kupola hrama podsećaju na osam minareta, a deveta se uzdiže iznad njega kao simbol pobede. Prema ovoj verziji Postnjik je istovremeno radio i u Moskvi i u Kazanju.
Prema nekim izvorima Postnjik i Barma su jedan isti čovek.
Šarene kupole
Teško je odrediti arhitektu hrama i zbog toga što je hram nekoliko puta bio restauriran.
„Kada bismo se našli na Crvenom trgu u XVI veku, ne bismo prepoznali hram. Bio je oslikan tehnikom freske, koja je imitirala ciglu u crveno-beloj boji sa šarenim pločicama. Zvonik je bio potpuno drugačiji“, rekla je šefica muzeja „Pokrovskog hrama“ Tatjana Saračeva.
Tokom 1588. godine hram je dobio desetu kupolu i dobio drugi, nezvaničan naziv, u čast moskovskog sveca Vasilija Blaženog.
Izgled hrama je značajno promenjen u drugoj polovini XVII veka, jer je ansambl upotpunio zvonik.
Prema rečima Saračeve, hram se menjao posle požara koji su u tom periodu bili česti u Moskvi. Veliki požar je bio 1737. godine, kada je veoma izgorela unutrašnjost crkve.
„U vreme Katarine II je započet veliki remont. Po njenom nalogu je izdvojeno mnogo novca – deset hiljada rubalja. Tada su i kupole hrama postale šarene“, pojasnila je šefica muzeja.
Italijanski tragovi
Postoji još jedna verzija priče da su arhitekte bili Italijani koji su počeli da grade hram u stilu šatora.
„Obično su se ruske crkve gradile kao kocke iz kojih se uzdiše jedna ili pet kupola. Na primer, kao Dmitrijevski ili Uspenski hram u Vladimiru. A forma hrama Vasilija Blaženog je veoma neobična“, izjavio je istoričar građevinarstva Ajrat Bagautdinov.
Prema njegovom mišljenju, sličan obrazac se može pronaći na crtežima Leonarda da Vinčija i drugih italijanskih arhitektora iz perioda renesanse. Oni smatraju da idealan hram mora da ima u centru jedan veliki cilindar od koga se pružaju manji cilindri. To je slučaj i u hramu Vasilija Blaženog, u centru je veliki Pokrovski stub, u pravcu strana sveta se nalaze četiri manja, a u uglovima između njih još manji stubovi.
Pored toga, ruski graditelji su najviše voleli drvo ili beo kamen, a ovde je zastupljena cigla sa kojom su u to vreme radili jedino Italijani.
Istorijske arhive svedoče o tome da su izaslanici Ivana Groznog unajmljivali arhitekte iz Evrope. Njih je toliko bilo u Italiji u XVI veku da je ponuda znatno premašila potražnju. Postoji velika verovatnoća da su upravo Italijani zaslužni za predivan izgled najpoznatijeg ruskog hrama.