Lajčak: Ne želimo „Republiku Srpsku“ na Kosovu

Lajčak je u intervjuu za Gazetu ekspres rekao da tzv.Kosovo i Srbija treba da ispune sve do sada dogovoreno u Briselu. Dodao je i da Srbija ima pravo da podnese svoje predloge za ZSO, ali da Kosovo neće biti primorano da potpiše bilo šta što misli da je štetno. On je predočio i kako EU vidi osnivanje ZSO, prenosi Kosovo onlajn.

Lajčak je kazao i da ne postoji rok za konačni dogovor, ali i dodao da se, ako postoji volja, on može postići u roku od nekoliko meseci.

– Ovo je bio četvrti sastanak radnih grupa, kako smo se dogovorili u septembru. Tako se obe delegacije sastaju na mesečnom nivou. Mi predsedavamo ovim sastancima i nakon ovog četvrtog sastanka je napravljen napredak. Kao što sam rekao, postoje konkretni razgovori o opcijama i daljem putu. Još ima vremena.

– Ne prejudiciramo dogovor, ali pokušavamo da olakšamo razgovore između dve strane, naravno, donoseći primere iz evropske prakse, jer treba dati primere zasnovane na evropskoj praksi. Imamo i stručnjake iz Evropske komisije koji se bave ovim pitanjem.

– Ne želim da spekulišem. To je radna grupa. Radna grupa ima zadatak da izađe sa preporukama, pa da donosi odluke. Oni daju preporuke za političko rukovodstvo i to bi trebalo da urade do kraja aprila i do tada ćemo imati još sastanaka i verujem da ćemo napredovati do tada i verujem da ćemo moći nešto da proizvedemo. 26. april je krajnji rok da se daju predlozi za političko rukovodstvo. Trajanje ove radne grupe je šest meseci.

– Ne gledam na proces u smislu svojih dostignuća. Od svog imenovanja, uložio sam mnogo napora. Nastavili smo dijalog posle dve godine stagnacije. Trenutno se pripremamo za sledeće korake, za još jedan samit. Znamo da se na kraju ne radi o naporima, već o rezultatima. Do tada, hajde da pričamo o dostignućima dok ne završimo ceo put i do potpune normalizacije izveštaja.

– Ne, nije tačno. Gledajte, imali smo manje dinamičan proces prošle godine, 2020. godine, zbog političkih dešavanja na Kosovu, prevremenih izbora i formiranja vlade. Zatim smo imali dva sastanka između gospodina Kurtija i g. Vučića, u junu i julu. Ovo je bila prva prilika da se upoznaju i otvoreno razgovaraju o stvarima, a veoma je važno da poznajete svog partnera. Naš stav u Briselu je da za treći sastanak treba pripremiti nešto konkretno, konkretne rezultate, da bismo mogli da obavestimo građane Kosova i Srbije o rezultatima i trenutno radimo na pripremi ove agende. Dakle, ne održavamo sastanke samo da bismo rekli. Sastajem se odvojeno sa svojim partnerima na Kosovu iu Srbiji da pripremim dnevni red za ovaj dijalog. Dijalog nije stao, ali je dobio drugu formu.

– Da, da, jer imamo jedinstvenu situaciju, gde imamo dva jaka lidera, sa jakim mandatom, tako da imaju moć i podršku naroda da to urade. Oni znaju da je to i očekivanje međunarodne zajednice. Ali, pre svega, mislim da su ljudi dužni da normalizuju odnose, jer situacija trenutno nije dobra. Dakle, oni mogu i imaju šta je potrebno da donesu te odluke. Ne kažem da je lako, jer je izuzetno osetljivo, ali imamo lidere sa jakim mandatima i oni to mogu.

– Mislim da je sadašnji format ispravan, jer se konferencije organizuju ili održavaju kada su velike krize ili kada postoji opasnost od velikih oružanih sukoba. Srećom, nismo u toj fazi. Imamo proces koji pomaže EU i koji je vrlo logičan, jer Kosovo i Srbija imaju za cilj članstvo u EU i to može samo Evropska unija. I drugo, želimo da budemo sigurni da svi sporazumi približavaju Kosovo i Srbiju Evropskoj uniji. To su sporazumi zasnovani na pravilima i standardima EU. Dakle, EU format je logičan. Istovremeno, koristim svaku priliku da se sretnem sa partnerima na međunarodnim marginama i da se sastanem sa trećim stranama, ili redovno putujem u Prištinu i Beograd da poguram proces napred, da se pripremim. Takođe koristim tehnologiju za razgovor. Ali imao sam i sastanak sa g. Bisljimijem u Beču, na nekoliko sati. Bilo je važno da se sretnemo lično, da razgovaramo o tome kako se pripremiti za sledeći sastanak na visokom nivou. Naš format je vrlo jasan. Vodi ga EU i podržavaju SAD i drugi partneri i istovremeno je fleksibilan.

– Da, ali, u početku je proces vodio visoki predstavnik, a to su ljudi koji imaju mnogo problema. Sada je odlučeno da se imenuje osoba koja će se baviti dijalogom 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. To ja radim. To je novi detalj dinamike. To je stalni broj za poziv iz Prištine i Beograda, to je moj broj. Ja sam uvek tu. Ali, naravno, moramo uzeti u obzir i politička dešavanja, npr. imali smo vanredne izbore na Kosovu, uskoro će biti izbora i u Beogradu. Ali mi ovo ne koristimo kao izgovor za odlaganje procesa. Spremni smo za napredak, čim strane budu mogle. Kao što sam rekao, imamo novu realnost, sa novom vladom na Kosovu, koja je došla sa čvrstim stavovima u dijalogu, koji se razlikuju od prethodnih vlada. A mi trošimo mnogo vremena na diskusiju više o procesu, a ne o pitanjima i to je drugačije u poređenju sa prethodnim vladama. Ali niko ne dovodi u pitanje važnost dijaloga i značaj normalizacije i strane se angažuju.

– Nikada nisam ulazio u ovu igru prioriteta, da li je prioritet broj dva ili tri. I sam sam deset godina deo Vlade i ne birate prioritete, morate da se bavite sa više pitanja. Normalizacija odnosa sa Srbijom jedno je od važnih pitanja svake kosovske vlade. Kurti to zna. Kurti je posvećen dijalogu. Bio je dva puta u Briselu i rekao mi je da je spreman da ponovo dođe. Razumemo i želimo da budemo sigurni da je sledeći sastanak pripremljen i radimo na tome.

– Srećom, vremena su se promenila od Beča. Ne postoje egzistencijalni rizici za ovu vrstu konferencije. Razgovaramo o osnovnim pitanjima, koja se ne mogu rešiti za nekoliko dana ili dve-tri nedelje. Istovremeno, siguran sam da proces možda neće trajati još deset godina. Ponavljam ovo. Ako postoji politička volja i posvećenost obe strane, to bi moglo biti pitanje meseci, ne meseca, već nekoliko meseci. Ne možete preuzeti vođstvo u inostranstvu na tako dug period. Redovno se sastajemo i kontaktiramo. Sastanci u Briselu imaju smisla, jer tamo imate svu podršku i svu stručnost. Takođe nam pomaže da imamo kontakte sa međunarodnim partnerima, sa civilnim društvom. Ne usporavamo proces. Na stranama, Kosovu i Srbiji, je da odluče. EU je naravno i apsolutno, spremna da se kreće tako brzo. Vodimo računa da se proces ne ometa ili usporava.

– Ne kažem to. Kažem da to ne bi trebalo da traje godinama. Za ovo mora da postoji posvećenost sa obe strane, jer na kraju krajeva, na Kosovu i Srbiji je da imaju političku volju, hrabrost da imaju rezultat, da pronađu odgovore na sva ova pitanja. Niko ne bi želeo da zauvek vodi ovaj proces, jer se to zove normalizacija, jer to znači da sadašnja situacija nije normalna i za to treba energija, vreme, ljudi su umorni. Mislim da niko nije srećan i smatram da je pronalaženje rešenja u interesu svih, a posebno građana.

– Veoma blisko sarađujemo sa administracijom Džoa Bajdena. U redovnom smo i bliskom kontaktu sa Gabrijelom Eskobarom. Ovo će biti prva prilika da zajedno otputujemo u Prištinu i Beograd. Mogu reći da su tri cilja ovog susreta. Prvo, da se pokaže poruka jedinstva, da se pokaže da dijalog posreduje EU, a podržavaju SAD. Drugo, da slušamo partnere i razgovaramo sa njima kako da napredujemo u procesu i, treće, da razgovaramo o nekim aktuelnim pitanjima.

– Siguran sam da razumete da u ovom trenutku ne mogu da ulazim u detalje. Obavestiće vas na kraju, nakon posete. Naravno, o ovim pitanjima prvo moram da razgovaram sa svojim partnerima i saradnicima.

– Da razjasnim. Naš stav je vrlo jasan – da očekujemo da Kosovo i Srbija ispune sve prethodne sporazume. Duga je lista za Srbiju i mi smo ta pitanja, koja treba da se sprovedu, postavili partnerima u Srbiji. Ko kaže da smo uradili sve, a druga strana ništa, jednostavno zna činjenice. To je jedna stvar. Dakle, ZSO nije jedino pitanje, ono je jedno od njih.

Ali istovremeno, prvo kažemo, ne želimo drugu „Republiku Srpsku“. Niko razuman, pogotovo s obzirom na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, ne bi predložio tako nešto.

– Mislim da bi verovatno bilo dobro promeniti narativ. Umesto da kažemo šta ne želimo, bolje bi bilo da se zapitamo šta bi hteli, jer to je vaš proces i Kosovo ima 50 odsto udela. Niko vam neće dati pismo i reći da ga "potpišete". Vi ste ravnopravna strana u procesu i imate apsolutno pravo da u procesu iznosite svoje predloge. I, umesto da kažemo da ovo ne želimo ili ne želimo, bolje bi bilo da kažemo "ovo je ono što mi predlažemo", "tako želimo da se to uradi".

– Naravno, jer ste ravnopravne stranke i raspravljate. A mi smo tu da vam pomognemo sa idejama koje su zasnovane na evropskom standardu i evropskom modelu. Ali ni u jednom trenutku, ni u prošlosti ni u budućnosti, nećete biti primorani da potpišete nešto što mislite da je štetno za vašu zemlju. Vi ste u procesu. Imate pravo da predložite i odbijete. Na kraju, šta god da se dogovorite trebalo bi da bude kompromis.

– Imamo spisak stvari koje Kosovo mora da sprovede i listu koju Srbija mora da primeni. ZSO je jedno od pitanja o kojem se najviše raspravlja. Kao što sam rekao, sporazumi koji su postignuti u prošlosti se moraju primeniti ako želimo da ovaj proces bude ozbiljan. Ali to ne znači da će neko Kosovu nametnuti nešto što Kosovo ne želi. Hajde da budemo vrlo jasni u vezi toga.

– Pismo sekretara Blinkena je još jedna činjenica koliko su SAD i Evropska unija bliske u saradnji. On je pokrenuo niz pitanja koja su razmatrana u dijalogu i u skladu sa dijalogom. Da, pitanje električne energije na severu je jedno od njih, a takođe i pitanje nestalih osoba. On takođe kaže da se moraju zadržati ranije obaveze i izbegavati akcije ili retorika koja bi mogla da poveća tenzije, a da kažem da se to odnosi i na Kosovo i na Srbiju. I da, raspravljamo o pitanju struje, redovno, na svakom sastanku sa g. Bisljimijem, gospodinom Kurtijem i takođe sa partnerima u Beogradu. Razgovaramo i o pitanju nestalih lica i to će naravno biti na dnevnom redu sledećeg sastanka, logično, jer o ovom pitanju treba da razgovaramo.

– Da, zaista verujem. Dogovor treba brzo da se nađe i mi smo u tome napredovali. Ne želim da zvučim preterano optimistično, ali zaista verujem da možemo da se dogovorimo o tome i da svi razumeju ozbiljnost ovog pitanja.

– Pitanje nestalih je prioritet za obe strane, to je veoma osetljivo humanitarno pitanje i naravno porodice nestalih zaslužuju da znaju šta se desilo njihovim najmilijima. Dakle, da niko ne dovodi u pitanje ovo pitanje. I razgovaramo o najboljim načinima za rešavanje ovog pitanja i kako da ubrzamo posao koji je do sada urađen.

– Ne, ja to ne vidim kao prepreku, jer smo u potpunosti u skladu sa SAD o tome šta želimo da postignemo ovim procesom, a to je održivo dugoročno rešenje. Želimo da Kosovo i Srbija ostave prošlost iza sebe i gledaju u budućnost i za to smo u istoj poziciji. Na kraju krajeva, nije reč o EU i SAD, već o rukovodstvu Kosova i Srbije koji treba da sednu i da se dogovore. Niko spolja ne može ovo da uradi umesto vas i ovo je za vašu budućnost.

Ali SAD insistiraju na priznanju, ponavljajući da bi to trebalo da dovede do priznanja. EU ovo ne pominje.

EU kaže „normalizacija odnosa“. Ne želim da to vidim kao kontradikciju. Formula EU je šira, sveobuhvatnija je i ističem da mi ne diktiramo rešenje. Vi ste ti koji odlučuju o rešenju, obe strane. Ne kažemo šta treba ili šta ne treba da se radi. Vi savladavate proces.

– Želeo bih da stavim reči g. Borelja u širi kontekst, kako ja to razumem. Možda misli na to da sa sadašnjom vladom Kosova više razgovaramo o samom procesu, a ne samo o pitanjima, dok se sa prethodnim vladama dijalog uvek nastavio onako kako je zamišljen 2011. Kurti ima svoje ideje kako treba da se osmisli ovaj proces i mi o tome razgovaramo, loši smo u stalnoj komunikaciji. Možda se čini da ima manje procesa jer su manje očigledne stvari, ali mi smo redovno angažovani i radimo na tome kako da definišemo proces i kako treba da se radi na konačnom sporazumu o normalizaciji. Ovo se razlikuje od prethodnih vlada i verujem da će g. Borelj je možda pomenuo ovo, samo da pojasni.

– Obojica su izrazili spremnost da dođu, kad god budu pozvani. Rekli smo da ćemo ih pozvati kada budemo imali suštinu i radimo na tome. Radimo na raznim dokumentima o kojima se može razgovarati ili finalizirati tokom tog sastanka. Ova poseta će mi biti veoma važna da čujem g. Kurti, z. Bislimi i g. Vučiću kakav napredak je napravljen i o kojim pitanjima treba razgovarati. Mislim da ćemo za nedelju dana biti jasnije kada ćemo moći da imamo sledeći sastanak, jer sastanak za sastanak je veoma nizak nivo ambicija. To je ono oko čega smo se dogovorili i želimo da sledeći sastanak proizvede konkretnu supstancu i na tome radimo.

– Moguće je, ali nije uslov. Ali, naravno, o nečemu moraju da se dogovore. Možemo imati različite načine dogovaranja, potpisivanja, izjašnjavanja, ali to mora biti nešto oko čega se oni slažu.

– Vidite, politički kalendar je realnost. Moramo to poštovati. Poslednje nedelje pred izbore prioritet su izbori i nekoliko nedelja posle izbora kada se formira nova vlada. Ovo je politička realnost. Nema razloga da se ništa ne radi. Naravno, vođe timova mogu nastaviti da rade na zakazivanju sledećeg samita. Da li će to biti pred izbore ili posle izbora, pripada g. Kurtiju i g. Vučiću. Činjenica je da ćemo posle ovih izbora u aprilu posle dužeg vremena imati jedinstvenu situaciju, kada više neće biti izbora, a strane će se upustiti u dijalog.

– Ne bih da spekulišem o tome, jer to ne bi bilo ozbiljno. Ali, naravno, ovo je jedno od pitanja na dnevnom redu međunarodne zajednice.

– Bilo bi čudno da se ne dotaknemo ovog pitanja. Mi smo tu da pomognemo strankama.

– Imamo odgovornost da radimo na normalizaciji, jer trenutna situacija status kvo ne može biti zadovoljavajuća za ljude na Kosovu i u Srbiji. Imamo okvir, ali imamo vlade sa jasnim stavovima o tom procesu. Dakle, razgovaramo o okviru koji bi bio prihvatljiv za obe vlade, razgovaramo o tome i imaćemo ga kada se strane dogovore. Tako da sam lično protiv veštačkog, jer ne treba da postavljamo rok kada za tako nešto nema potrebe. Moj stav o roku je: "ne odlažite i ne bežite". Spreman sam 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. U stalnom sam kontaktu sa stranama. Radimo za dijalog. Ali na kraju, to je odluka obe strane, one moraju da se dogovore oko ovog okvira i moraju da pokreću ovaj proces napred, a mi smo tu da ih pratimo.

– Evropska unija nudi evropsku budućnost za Kosovo i građane Kosova. EU je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, što je prvi formalni ugovorni sporazum za izveštaje. Ovo je prvi formalni korak i potrebni su dalji koraci. EU je spremna da preuzme taj proces, ali niko ne može garantovati evropsku budućnost Kosova osim Evropske unije. Mnoge zemlje bi želele da budu deo procesa, ali nisu i to je privilegija. Što se tiče viza, to nije deo našeg dijaloga. Ali, emotivno, podelio sam sa građanima Kosova. Kažem vama i državama članicama da je Kosovo odavno trebalo da dobije vize i da je idealno vreme da države članice to učine. Da bi evropski san postao stvarnost, mora doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. I zbog toga smo u potpunosti posvećeni tome da vas što više približimo evropskoj budućnosti.

– Ovo je pitanje, dijalog Kosovo-Srbija, nazivam jednim od najstrateških pitanja u regionu, jer, naravno, prevazilazi bilateralne odnose i utiče na sve u regionu. Stoga se sa velikim interesovanjem prati u svetu. Naravno, imamo SAD, sa kojima veoma blisko sarađujemo, imamo UK, koja je takođe zainteresovana. Naravno, moji prvi partneri su države članice sa kojima redovno komuniciram. Ali postoje i treće zemlje koje su zainteresovane da čuju o procesu. Kada sam posetio Njujork, sastao sam se sa stalnim predstavnicima Kine i Rusije, sa svim članicama Saveta bezbednosti, jer oni imaju svoj stav. Diplomate u Briselu iz mnogih zemalja sastaju se sa mojim timom i zainteresovane su za napredak u ovom procesu. Ovaj proces sa velikim interesovanjem prate mnoge zemlje u svetu.