Neverovatne analogije između Ukrajine i BiH: Isti model ratovanja globalista protiv Srba i Rusa

Paket novih sankcija Miloradu Dodiku koji su pojedini poslanici EP preporučili kao novu meru disciplinovanja Srba, ostavio je prostor za zapitanost da li je to identičan model onom koji zapadni globalisti primenjuju nad Rusima. Iako na prvi pogled poređenje deluje nategnuto, činjenice pokazuju da je opravdano.

O tome, da li Ukrajina i Balkan treba posmatrati kao sistem spojenih sudova, kako tumačiti identične mere koje Zapad sprovodi prema ruskom i rukovodstvu RS, te kako bi hipotetički izgledala ratna karta Zapada razgovaramo sa pravnim istoričarem Zoranom Čvorovićem i Predragom Ćeranićem, dekanom Fakulteta za bezbednost u Banjaluci.

Čvorović je mišljenja da su se i Rusija i RS našle na udaru zapadnih globalističkih krugova zbog opredeljenja da vode suverenističku državnu i nacionalnu politiku tj da ključne odluke donose u skladu sa državnim i nacionalnim interesima a ignorišući interese i planove zapadnih globalista.

Bauk ruskog uticaja

Sličan model „kažnjavanja“, podseća Čvorović primenjivan je i devedestih godina u vreme unipolarnog sveta kada su se na udaru sankcija našle SR Jugoslavija kao i RS i Republika Srpska Krajina. Razlika je u kontekstu, ali, kaže, metode i mere su iste.

„Bauk ruskog uticaja o kojem Zapad danas priča ima za cilj da opravda zapadnu okupaciju Ukrajine i njeno pripajanje civilizaciji kojoj ona ne pripada. Glavna namera otimanja Ukrajine je njeno pretvaranje u koloniju i predziđe zapadnog sveta u kojem će ona igrati ulogu faktora destabilizacije Rusije. Što se tiče BiH, Zapad je dejtonsko uređenje prihvatio kao privremeno. Njihov cilj je tzv. funkcionalna BiH u kojoj nema posebnog srpskog entiteta već postoji država sastavljena od nacionalno bezličnih regiona. Ukidanjem RS Zapad bi obezbedio trajnu dominaciju Zapada na Balkanu jer dok postoji RS postoji čvrsta pravna garantija da BiH neće završiti u evroatlantskoj zajednici“, smatra Čvorović.

Sličnosti su neverovatne

Međunarodni razlog za otimanje dejtonskih ovlašćenja i redefinisanje BiH kao države je uklanjanje ruskog uticaja na Balkanu, slaže se Predrag Ćeranić. Otuda je, smatra, i matrica koju zapadne sile primenjuju prema Rusiji i onima koje smatraju njenim saveznicima, ista.

„Neverovatne analogije mogu se povući kada je reč o odnosu Zapada prema Srbima i Rusima, ali i samom položaju Srba u BiH, i Rusa u Donbasu. I Rusi u Donbasu i Srbi u BiH su prisutni odvajkada, u oba slučaja oni su bili kohezioni element u zajedničkim državama Jugoslaviji, odnosno SSSR, i jedni i drugi su blizu svojih matica - Srbije i Rusije, i danas se suočavaju sa sličnim pretnjama. Kao što Ukrajinci očekuju intervenciju i pomoć NATO-a to isto traži političko Sarajevo“.

Ko destabilizuje Ukrajinu i BiH?

Iako je Zapad svoje mešanje u unutrašnje prilike Ukrajine i BiH pravdao zaštitom demokratskih vrednosti, u konačnom zbiru ispada da Zapad ugrožava demokratske vrednosti i stabilnost ovih država, tvrdi Čvorović.

„Dok je Ukrajina pripadala ruskom svetu, nisu postojale ni etničke ni verske podele kao ni pretnja po njen teritorijalni integritet. Danas su čitavi delovi ukrajinskog stanovništva, pojedinci i njihove političke i verske organizacije stavljeni van zakona. Ukinut je ruski jezik, van zakona su stavljeni Ukrajinci koji govore ruskim jezikom, oduzeta su im neka od elementarnih ljudskih prava. Zapad na čelu RS želi rukovodstvo koje bi ćutke prešlo preko diskriminacije po modelu ruskojezičkog stanovništva u Ukrajini“.

Balkan u ratnoj igri Zapada

Ukoliko bi došlo do sukoba na teritoriji Ukrajine, ratna igra Zapada ne bi isključila Balkan, smatra Ćeranić.

„Svrstali bi nas na stranu Rusa, oni nas i nazivaju malim Rusima zbog velikih sličnosti. Sigurno da bi se, ukoliko bi došlo do sukoba u kojem bi Rusija stala u zaštitu svog stanovništva, i nama situacija postala složenija“.

Međutim, uključuje se Čvorović, ratna dejstva mogu da uslede jedino ukoliko dođe do provokacija sa Zapada nalik na operaciju Glajvic kojom je Hitler opravdao napad na Poljsku kada su prerušeni nemački vojnici ušli u poljsku vojnu karaulu.

„U slučaju ratnih dejstava na ukrajinskom frontu Zapadu je u interesu da Balkan drži u stanju kojem je bio tokom Krimskog rata 50-tih godina 19. veka kada je koalicija zapadnih država kao zaštitnica otomanske Turske napala Rusiju u crnomorskom basenu i na Krimu. Zapad je tada preko Austrougarske vodio računa da Kneževina Srbija bude mirna i pacifikovana. Zapadu je jasno da države koje nisu članice NATO još nisu pacifikovane. U tom kontekstu treba posmatrati i pritisak na rukovodstvo RS. I najvažnije, pratiti britanske tragove“, upozorava Čvorović.