On ovako komentariše izjavu portparola Stejt departmenta Neda Prajsa koji je rekao da „američka administracija poziva svoje međunarodne partnere da odustanu od novih kupovina ruskog oružja ako ne žele da potpadnu pod sankcije Vašingtona“.
„Bilo da govorimo o Indiji ili nekoj drugoj zemlji, pozivamo sve zemlje da izbegavaju nove velike kupovine ruskih sistema naoružanja“, upozorio je Prajs i naveo da je američka administracija u kontaktu sa vlastima Indije o mogućnostima uvođenja sankcija u vezi sa isporukama ruskih PVO sistema S-400 toj zemlji.
Totalni rat protiv Rusije
Prema Pavićevim rečima, poruka portparola Stejt departmenta zvuči kao čuveno geslo Rokfelera iz 19-og veka koji je doslovce rekao da je konkurencija – greh.
„Amerikanci žele da eliminišu geopolitičku konkurenciju u obliku Rusije i Kine i to na svim poljima, a u tim nastojanjima ne biraju sredstva. Oni, dakle, ne igraju ni po kakvim opšte prihvaćenim pravilima igre i to je ono što destabilizuje svet. Očigledno je da su upali u takozvanu „Tukididovu zamku“, da se stara sila preplašena uspona nove sile odlučuje da učini sve da joj ubaci klipove u točkove, kao nekada u slučaju Sparte i Atine. To je ono što sada rade Amerikanci“, navodi Pavić.
Ovakav nastup Stejt departmenta, dodaje politikolog, dokazuje da je Ukrajina zapravo samo jedan od povoda da Vašington zaoštri odnose sa Moskvom, jer Amerikanci vode rat protiv Rusije gde god mogu.
„Oni smatraju Rusiju za velikog rivala, smrtno opasnog za njihovu dalju hegemoniju, naročito otkako se Moskva zbližila sa Pekingom. Pogotovo zato što je Rusija uspela, prvi put u moderno doba, da stekne tehnološku prednost nad Zapadom, uključujući Amerikance, u ključnim vojnim tehnologijama. Rusko oružje je bolje, a uz to i jeftinije. Pritom, Rusija daleko manje uslovljava prodaju svoje vojne opreme i oružja u odnosu na Ameriku“, kategoričan je naš sagovorik.
Smrtno opasan rival
To je nešto što, ukazuje Pavić, naročito smeta Amerikancima.
„Ako ne možete regularnim i časnim sredstvima da prevaziđete konkurenciju, onda se služite ovakvim prljavim metodama. To je ono što Amerika radi i ovo jeste, na neki način, i očajnički potez zemlje koja više nije konkurentna kao što je bila nekada jer oni nemaju ništa slično sistemu S-400, a kamoli sistemu S-500 ili S-550 koji je najavljen. Nemaju hipersonično oružje, nemaju mnoge druge stvari koje su Rusi u međuvremenu razvili pa sada kaskaju za Moskvom, a sve više će kaskati i za Kinom. Zato sada pokušavaju da omeđe svoju teritoriju na kojoj neće biti konkurencije, taj „savršen Rokfelerov svet“, pa makar on bio i unutar smanjenog geopolitičkog prostora“, navodi politikolog.
Da li će Amerika pretnje sprovesti u delo
Na pitanje da li je Amerika spremna da svoje pretnje sprovede u delo i kako će se to odraziti na države članice NATO koje, poput Turske, kupuju oružje od Rusije, Pavić kaže da se Turskoj preti već nekoliko godina, od kako je Ankara rešila da kupi sisteme S-400:
„Do sada te pretnje nisu sprovedene u delo jer je očigledno procenjeno da je Turska suviše važna, imajući u vidu da bez nje južno krilo NATO-a ne postoji. Međutim, postoje i drugi načini da se pritisnu saveznici, mada Amerika svoje saveznike više tretira kao vazale, što pokazuju i ovakve izjave koje stižu iz Stejt departmenta. Turskoj nisu uvedene sankcije, ali ona već neko vreme ima probleme sa svojom valutom, što je sasvim sigurno rezultat indirektnog uticaja anglo-američke duboke države.“
Amerikanci, primećuje sagovornik Sputnjika, imaju razne instrumente kojima mogu da pritisnu druge države, pa sankcije u tom smislu jesu najočigledniji, ali ne i jedini element pritiska.
„Ovo ni Indiji nije prvo upozorenje, ali do sada su se uzdržavali od takvih poteza jer im je i Indija potrebna kao protivteža i mogući saveznik protiv Kine. To je ono što ih ograničava u svemu tome, pa se ove pretnje mogu tumačiti kao pojačanje retoričkog, psihološkog i propagandnog pritiska na američke saveznike“, ističe Pavić.
Sa druge strane, zaključuje naš sagovornik, možda je u Vašingtonu procenjeno i da se situacija sa Rusijom mora zaoštriti po svaku cenu, što se već vidi u Ukrajini, te da je potrebno zaoštriti odnose i sa nekim od američkih saveznika kako bi se „doveli u red“.