Naučnici su se u početku trudili da objasne misteriozne lučne pokrete u kojima su zapažali solarne baklje, a opisali su ih pre više od 20 godina kao „tamne praznine“, kada su prvi put napravljene detaljne ultraljubičaste fotografije Sunca.
U studiji objavljenoj u časopisu „Nejčer astronomi“, naučnici navode da se ovi pokreti formiraju kada se mešaju tečnosti različite gustine.
Solarne baklje se sastoje od svetle energije koja izbija iz Sunca. Ali astronomi nisu mogli da objasne silazni tok kretanja, kao da materijal pada nazad ka Suncu. Otkrivene su 1999. godine nakon što su postali mogući ekstremni ultraljubičasti meki rendgenski snimci Sunca.
Opisani kao „tamne praznine koje se kreću nadole“ i podsećaju na ruku ili tamne prste koji se savijaju prema Suncu, astronomi su u nekom trenutku ukazivali da ih pokreće proces koji se zove magnetna rekonekcija, a koja se dešava kada se magnetna polja razbiju, oslobode energetsko zračenje, a zatim ponovo oblikuju.
„Želeli smo da znamo kako nastaju ove strukture... Šta ih pokreće i da li su one zaista povezane sa magnetnom rekonekcijom“ rekao je glavni autor studije astronom Čengaj Šen.
Postoji mnogo magnetnih polja na Suncu usmerenih u različitim pravcima, rekla je koautorka studije i astronom Keti Rivs. Ona je objasnila da su ona na kraju gurnuta zajedno, rekonfigurišući i oslobađajući mnogo energije u vidu solarnih baklji.
„To je kao da rastegnete gumenu traku i presečete je po sredini. Napreže se i tanji dok se razvlači, ali kad pukne, vrati se“, dodala je ona.
Međutim, postojala je mana u teoriji magnetne rekonekcije jer je većina opadanja koje su naučnici primetili bila „zagonetno spora“, dodao je koautor Bin Čen, astronom sa Tehnološkog instituta u Nju Džersiju. On je objasnio da tipični modeli ponovnog povezivanja pokazuju da bi tokovi trebalo da budu mnogo brži.
Za svoje istraživanje tim je analizirao slike nizvodnog toka koje su snimljene na NASA-inoj opservatoriji za solarnu dinamiku. Uzimaju se slike Sunca svakih dvanaest sekundi u sedam različitih talasnih dužina svetlosti da bi se izmerile varijacije u atmosferi Sunca.
Nakon što su naučnici napravili 3D simulacije solarnih baklji i uporedili ih sa zapažanjima, rezultati su pokazali da većina nije generisana magnetnom rekonekcijom. Umesto toga, izgledalo je da se formiraju kao rezultat interakcije dve tečnosti različite gustine.
„Te tamne šupljine nalik prstima su zapravo odsustvo plazme. Gustina je tamo mnogo niža od okolne plazme“, rekao je Rivs.
Sa budućim istraživanjima solarnih baklji koje se planiraju korišćenjem 3D simulacija, istraživači smatraju da bi ovo moglo pomoći u predviđanju solarnog vremena, što pokreće baklje i erupcije. Ovo, zauzvrat, može na kraju pomoći u razvoju alata za ublažavanje njegovih potencijalno razornih uticaja.