Šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva je upozorila da bi podizanje referentne kamate u SAD moglo da ima znatne posledice po zemlje sa višim nivoom duga denominovanog u dolarima.
Među njima nije Srbija, jer je naš udeo javnog duga u američkoj valuti smanjen sa više od 30 odsto na svega 10 procenata.
Georgijeva je podsetila da su dve trećine zemalja sa niskim prihodima koje imaju visok nivo duga u dolarima već sada ili u "dužničkom problemu" ili u opasnosti da upadnu u takvu situaciju.
Takvih je sada duplo više nego 2015. upozorila je ona, ocenivši da bi povećanje kamatnih stopa od strane američke centralne banke, odnosno Federalnih rezervi (Fed), moglo da bude „hladan tuš“ za ionako slab ekonomski oporavak određenih zemalja.
Koga će pogoditi hladan tuš
MMF je u decembru precizirao da je globalni dug u 2020. dostigao 226 000 milijardi dolara i da je te godine zabeležen najveći jednogodišnji rast duga od Drugog svetskog rata. U međuvremenu, do polovine prošle godine narastao je na oko 300.000 milijardi dolara i tri i po puta je bio veći od globalnog BDP-a.
Podizanje referentne kamate u SAD imaće loše posledice po zemlje sa višim nivoom duga denominovanog u dolarima
© Sputnik / Mihail Kutuzov
/ Najnovija vest posle dvodnevnog zasedanja Feda je da će posle tri godine mirovanja referentna kamatna stopa ipak porasti i to najverovatnije već u martu kada bi trebalo da usledi novo zasedanje američke centralne banke. Očekuje se da ona bude uvećana za četvrtinu procenta, a sudeći po reagovanju šefa Feda, Džerom Pauela na konferenciji za novinare, to ne bi bilo jedino povećanje do kraja godine.
Zbog inflacije u SAD koja je u decembru na međugodišnjem nivou bila sedam procenata i najviša je od 1982. godine, Fed je radi njenog obuzdavanja najavio zaoštravanje monetarne politike.
Veća kamata, naravno, znači skuplje zaduživanje. Da li bi taj hladan tuš američke centralne banke bio uvod u novu ekonomsku krizu. Tim pre što do početka pandemije svet nije bio raskrstio ni sa onom iz 2008. godine?
Reagovaće i Evropa
Savić za Sputnjik kaže da će podizanje kamata u Americi povećati cenu kredita u dolarima, odnosno zaduživanja, ali ne samo to. On podseća da su državne obveznice, odnsno hartije od vrednosti, jedna od najsigurnijih ivesticija, odnosno štednje, za čiju isplatu garantuje država.
„Ključni svetski investitori kupovaće američke hartije od vrednosti, jer će zbog viših kamata na njima moći više da zarade nego što mogu u Evropi. Na to će Evropa i ostali deo sveta odgovoriti povećavanjem kamatne stope sa idejom da privuku nove i zadrže postojeće investitore“, objašnjava ovaj ekonomista.
ON napominje da će to dovesti i do korigovanja kursa vrednosti dolara prema evru i ostalim valutama, što će imati posledice na cene energenata, pre svega nafte i gasa, imajući u vidu da se dve trećine njihove nabavke plaća u dolarima. To će, svakako, značiti veće opetrećenje za zemlje koje se zadužuju u dolarima i njihove privrede i nema dileme, kaže, da će to svet gurati u krizu.
Došlo je vreme da se plati cena toga što su mnoge zemlje da bi izbegle štetu od pandemije kovida 19 kupovanjem obveznica upumpavale veliki novac u posrnulu privredu, ističe Savić.
Visoka cena
Ako pandemiju savladamo do kraja godine svet će se brzo oporaviti, kao što su to neke zemlje činile i u predasima pandemije
CC0 / Pixabay /
Na pitanje može li se desiti da neka od tako velikog broja prezaduženih država dođe u situaciju da bankrotira, Savić kaže da je to u poslednje vreme nešto što se retko dešava u onom klasičnom smislu i objašnjava zbog čega.
„Zato što razvijeni svet koji ima novac i koji drži i nož i pogaču u svojim rukama uvek nađe neki drugi interes u zemlji dužniku. Da li je to politički interes, da li kupovina nekog biznisa koji donosi zaradu, da li je u pitanju eksploatacija nekog retkog prirodnog bogatstva, ili preuzimanje luke, železnice. U svakom slučaju, ranije je bilo toga da zemlja sama proglasi bankrotstvo. U poslednje vreme gleda se da se to izbegne, ali kako god okrenuli, cena je po zemlju dužnika jednako visoka“, ističe naš sagovornik.
Moćne zemlje to rade i tako obezbeđuju uticaj i pogodvnosti za sebe i svoje kompanije, a zadužene gubekredibilitet, mogućnost pregovaranja, ponekad i ekonomsku pa čak i političku samostalnost.
Dozirana i kombinovana politika plus Kina
Profesor Ekonomskog fakulteta ipak ne veruje da će se desiti monetarna kriza kao što je to bilo 2008. godine.
„Sada imamo relanu ekonomsku krizu izazvanu pandemijom, pokidane lance snabdevanja. Država je rešavala stvari time što je upumpavala novac u ekonomski sistem i to je svet držalo u nekom podnošljivom stanju ne tako velikih negativnih stopa privrednog rasta. Sve zemlje vode doziranu politiku upumpavanja sredstava i to kombinuju sa instrumentima realne ekonomske politike - podizanja nivoa zaposlenosti, pokretanja proizvodnje“, kaže Savić.
On nema dilemu da će se neke zemlje svakako naći u ekonomskoj krizi, ali ne očekuje da će to biti onakva globalna ekonomska kriza. Jedan od razloga šti tako misli je, kako ističe, to što Kina nije imala negativne stope rasta, a ona je, kako ističe, veliki stabilizator svetske ekonomije. Dodaje, doduše, da ona ni prošli put nije imala negativni privredni rast, ali napominje da današnja i ondašnja Kina nisu iste.
Ako pandemiju savladamo do kraja godine svet će se brzo oporaviti, kao što su to neke zemlje činile i u predasima pandemije, smatra sagovornik Sputnjika.