Sa stanovišta Tajvana, prema rečima Dende, sigurno postoje razlozi za dizanje uzbune povodom preleta kineskih aviona, koji su u okviru već poznate politike tajvanskih vlasti da za sve što se događa u tom delu svetu okrivljuju Peking i da stalno ukazuju na takozvane pretnje koje dolaze iz Kine.
„Crvene linije“
„Međutim, Kina još nije potvrdila letove svojih aviona, pa ćemo sačekati da vidimo šta je verzija zvaničnih vlasti u Pekingu. Ali, ono što uočavaju i neki posmatrači, a što može biti pozadina čitave ove akcije je to da su u subotu završeni veliki vojni manevri Sjedinjenih Američkih Država i Japana pored Okinave, na kojima je učestvovalo zavidno ljudstvo i brodovi, dva nosača aviona. Dakle, demonstracija sile u tim vodama koje su, pre svega, poruka Pekingu u okviru japansko-američke politike koja je sve bliža i jača u onome što oni zovu odvraćanje Kine i slanje upozorenja toj zemlji“, navodi Denda.
Takođe, dodaje naš sagovornik, treba imati na umu i da je prošlog četvrtka održan video samit američkog predsednika Bajdena i japanskog premijera Kišide, a glavna tema tog devedesetominutnog razgovora bila je Kina, odnosno jačanje savezništva Japana i Amerike u suprotstavljanju Kini.
„Naročito je bilo reči o tome da se ne dopusti bilo šta što bi ugrozilo Tajvan, što su već poznate formulacije koje upotrebljavaju Vašington, a sada sve više i Tokio. U tom smislu je kineska akcija, ako su tačni navodi tajvanskih vlasti, upozorenje i Tokiju i Vašingtonu da Kina ne odustaje od svojih osnovnih stavova, a to je odbrana kineskog suvereniteta i naglašavanje da je pitanje ujedinjenja Kine sa Tajvanom unutrašnje pitanje Kine u koje ne treba da se mešaju strane sile. To su „crvene linije“ Pekinga koje nikako ne smeju da budu pređene jer će u suprotnom biti posledica“, ukazuje Denda.
„Tajvanska“ karta
Iz Pekinga se, primećuje naš sagovornik, takođe skreće pažnja i da SAD sve češće igraju na takozvanu „tajvansku kartu“ u okviru strategije obuzdavanja Kine i pravljenja obruča oko nje.
„U ocenama iz Kine je i to da, ukoliko se nastavi to korišćenje „tajvanske karte“ od strane Vašingtona, a što ohrabruje tajvanske secesioniste, Kina će definitivno Peking će definitivno povećavati pritisak na Tajvan“, objašnjava Denda.
Vrlo je značajna, kako kaže, koincidencija ovih događaja na Dalekom istoku sa onim što se zbiva oko Ukrajine i u istočnoj Evropi:
„U centralnom planu svih vesti u svetskim medijima, u toj medijskoj mašineriji koja svojim narativom treba da potpomogne ove strateške izlete Vašingtona prema Ukrajini, Rusiji i Kini, jeste da je to sve preduzeto zbog ruskih i kineskih pretnji. Istina je, međutim, nešto drugo, a to je da su ovim akcijama, odnosno jačanjem savezništva na kineskim vratima, na obalama kineskih mora, kao i u Ukrajini i istočnoj Evropi na granicama Rusije, ugroženi bezbednost i Rusije i Kine. To je suština ovoga što se događa, a ne ovo što se želi nametnuti kao glavna vest dana – pretnje Rusije i pretnje Kine.“
Zbog toga ne treba, kategoričan je Denda, isključiti i mogućnost da Peking ovim potezom skreće pažnju Vašingtonu i upozorava ga da postoji i druga „vruća“ tačka gde SAD mogu biti suočene sa problemima.
Providne igre Vašingtona
Na pitanje da li se, u susret Zimskim olimpijskim igrama u Kini i u svetlu diplomatskog bojkota ovog takmičenja koji su inicirale Sjedinjene Države, iz Vašingtona mogu očekivati dalje provokacije i igranje na kartu Tajvana, Denda je nedvosmislen:
„Da, jer je sve funkciji dokazivanja američkog liderstva u svetu. Međutim, to su već providne i pročitane igre, medijske i svake druge. U Pekingu se često govori ne više o američkom vojno-industrijskom kompleksu, već o vojno-industrijsko-kongresnom kompleksu, jer su mnogi kongresmeni SAD biznisom uvučeni u vojno-industrijski kompleks, pa se Kongresu tom retoričkom borbom za interese Amerike zapravo bore za sopstvene, privatne biznis interese. Tako da su ta pitanja mnogo složenija i idu mnogo više u dubinu onoga što se danas događa u svetu, pa je za očekivati da će se provokacije nastaviti“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, veliki udarac Zapadu je Putinova najava da ide na Zimske olimpijske igre u Peking, pa pokušaji da se ovo takmičenje okrnji diplomatskim bojkotom očigledno neće uspeti.
„Ali, ja se sećam da je uoči Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, tačnije dva dana pre otvaranja Olimpijade, Gruzija napala Južnu Osetiju i Abhaziju. Da li je to bilo slučajno, ili se i tada želelo da se naprave problemi u svetu koji bi zasenili ovaj sportski događaj? Tako da nije isključeno da u tim medijskim manipulacijama i drugim strategijama i taktikama onih koji žele da poseju nepoverenje i neizvesnost, i pred Olimpijske igre u Pekingu narednog meseca dođe do nečega što bi moglo da skreće pažnju sa uspeha tih igara“, zaključuje Milorad Denda za Sputnjik.
Tajvan je izvestio o najvećem naletu kineskih aviona u zonu protivvazdušne odbrane tog ostrva još od oktobra prošle godine, a ministarstvo odbrane navodi da su tajvanski lovci upozorili 39 kineskih aviona da odu. Kineske vojne aktivnosti Tajvan naziva „sivom zonom“ ratovanja, osmišljenom da iscrpi tajvanske snage tako što ih stalno izaziva i na taj način testira odgovor Tajpeja.