Ideja o promeni granica na Zapadnom Balkanu po etničkom principu koja je kroz više nepotpisanih fantomskih dokumenata kružila Balkanom, opet je aktuelizovana izjavom bivšeg visokog predstavnika za BiH Valetina Incka da takav papir stoji u njegovoj fioci skoro četiri godine.
Sa kojim je ciljem priča o diplomatskom papiru koji kao rešenje balkanske krize nudi modele rekonfiguracije postjugoslovsnekog prostora dospela u javnost, zašto je uloga glasnika pripala baš Incku, isluženom vojniku OHR-a te da li ova izjava data slovenačkim medijima baca novo svetlo na dešavanja u BiH razgovaramo sa istoričarem Dragomirom Anđelkovićem i Aleksandrom Gajićem, naučnim saradnikom Instituta za evropske studije.
Anđelković smatra da je samo pitanje vremena kada će doći do rekonfiguracije Balkana te da u zapadnim relevantnim krugovima ideje o podeli BiH i ulaska Severa Kosova u sastav Srbije pri čemu bi Srbija prihvatila nezavisnost ostatka Kosova, već dugo opstajavaju. Očito su, smatra Anđelković, ti krugovi svesni da je BiH neodrživa na način da dva naroda žele da imaju samostalni razvoj, odnosno da se pripoje matičnim republikama, dok jedan želi hegemoniju.
"Taj papir koji pominje Incko nije novina. I ranije smo imali slične papire. Vrlo verovatno da je i slovenačka verzija razgraničenja starija od četiri godine, a to govori da Zapad od početka zna da je neodrživ posao koji radi. Ideja o podeli granica na Balkanu na Zapadu je vrlo jaka ali oni koji su gradili karijere na antisrpskoj politici iz devedesetih to neće da priznaju. Ovo govori o licemerju ljudi kao što je Incko koji zapravo znaju da je posao u koji se kunu neodrživ i da takva Bosna ne može da se održi dugoročno jer na bajonetima se ne sedi. Kada se radi o KiM, severni deo Kosova nikada neće doći pod vlast Prištine i pokušaj da se to desi dovešće samo do novog sukoba", kaže Anđelković iznoseći sumnje da iza ovakve izjave čoveka nevelikog formata stoji geopolitička pozadina.
On je skloniji da pretpostavi da Incko takve izjave daje kako bi skrenuo pažnju na sebe i povratio značaj na političkoj sceni.
Aleksandar Gajić podseća da je kod dela zapadne stručne javnosti i prethodne administracije SAD postojala spremnost da se razmišlja u pravcu nove podele granica na Balkanu, ali da je i tada pominjanje non pejpera i stručnih analiza vezanih za rekonfiguraciju granica po etničkom principu, u medijima korišćeno kao sredstvo da se takve ideje dezavuišu, a da se plasira neophodnost vođenja politike koja će sprečiti takve naume.
Izjava Valentina Incka, čoveka takve reputacije, za koga, kaže, znamo da je činio šta je činio, ima pozadinu.
Ukoliko, upozorava Gajić, priča o non pejperima koji nude model novih granica na Balkanu opet zaživi, a medijska kampanja bude usmerena protiv njih, znaćemo, kaže, da je reč o jednom orkestriranom medijskom spinu sa očiglednim političkim ciljevima. Nije teško pretpostaviti da će nakon toga, kaže, uslediti političko diplomatska aktivnost koja bi trebalo da spreči ono što se u medijima pojavljuje kao neprihvatljivo. Ako uslede nove sankcije i novi pritisci onda je jasno, kaže Gajić, da su izjave poput ove Inckove u funkciji pripreme terena za oštriji napad.
Na pitanje da li to znači da dešavanja u i oko Ukrajine ne slabe pažnju Zapada kada je reč o Balkanu, Gajić kaže da Ukrajina svakako jeste prioritet ali da oni posmatraju celu priču neodvojivo.