Dovoljan je jedan rafal: Ruska flota će dobiti novo oružje protiv nosača aviona

Osam atomskih podvodnih raketnih krstarica (APRK) projekta 949A u sastavu je Severne i Pacifičke flote. Podmornice redovno idu na duga patroliranja preko okeana i učestvuju u manevrima. „Anteji“ su poput bombardera Tu -22M3, aduti ruske flote koji mogu da se suprotstave udarnim grupama nosača aviona, a njihov jedini nedostatak je starost.

Najmlađa podmornica je K-150 „Tomsk“ koja ove godine puni 26 godina, dok je ostalima već preko trideset, što je malo previše za pomorsku opremu. Međutim, Ministarstvo odbrane ne žuri da izbaci iz upotrebe „Anteje“, iako se grade nuklearne podmornice sledeće generacije.

Program modernizacije je razvijen oko 2010. godine. Prva podmornica na spisku obnovljenog projekta 949AM biće K-132 „Irkutsk“, koja je u upotrebi od 1988. godine. Krstarica je na remontu više od 13 godina, ali je iz više razloga prava modernizacija počela tek 2019.godine. Povratak te atomske podmornice u sastav Pacifičke flote očekuje se ove godine.

„Irkutsk“ će pre svega dobiti novo naoružanje: umesto teških nadzvučnih protivbrodskih raketa P-700 „Granit“, biće opremljen lakšim i moćnijim „Oniks“ i „Kalibar“ i moći će da ponese do 72 rakete. Nijedno plovilo ruske Ratne mornarice nema takav arsenal naoružanja. Pritom „Antej“ nije morao čak ni da menja trup, već su modifikovani samo lansirni kontejneri.

Nepun rafal sa takve podmornice dovoljan je za garantovano uištenje grupe nosača aviona – ne postoji sistem brodske PVO koji bi mogao da se odbrani od nekoliko desetina granata velike brzine ispaljenih odjednom. Uz to, borbena moć „Anteja“ će samo rasti. Vrlo brzo će u naoružanje stići u velikom broju hipersonični „Cirkoni“, koji će biti razmešteni u istim lansirnim rampama kao i „Kalibri“. Čak i na Zapadu priznaju da ne postoji ništa što može da obori najnovije ruske protivbrodske rakete.

Borbeni informaciono- upravljački sistem (BIUS) „Omnibus M“ će pojednostaviti i automatizovati mnoge procese. Pored toga, biće obnovljeni skoro svi elektronski uređaji, a na podmornici će biti instalirana savremena komunikaciona oprema i hidroakustični kompleks.

Odmah za „Irkutskom” na remont će otići K-442 „Čeljabinsk”, a radovi na njemu će trajati do 2025.godine.

Podmornice 949A su ‘80-ih i ‘90-ih godina napravile pravi prodor. Reč je o novoj etapi razvoja atomskih krstarica, koje su, prema koncepciji asimetričnog odgovora, mogle da se suprotstave udarnim grupama nosača aviona. U poređenju s onima pre njih iz projekata 659 i 675, ove atomske podmornice su bile manje bučne, brže i raspolagale trostruko većim brojem municije i kardinalno boljim naoružanjem.

Njihov glavni „argument“ su 24 supersonične protivbrodske rakete „Granit“ koje ciljaju mete na visini od 25 metara do 17 kilometara a dostižu brzinu do dva i po maha. Smatra se da samo jedna granata s probojnom bojevom glavom od 750 kilograma može da onesposobi i najveći brod. „Graniti“ su smešeni van čvrstog trupa, u bočnim kontejnerima isturenim napred pod uglom od 40 stepeni. Osim toga, svaki brod ima dva torpedna aparata od 650 mm i četiri od 533 mm sa 28 torpeda.

Glavno energetsko postrojenje je blok sastavljen od dva nuklearna reaktora i dve parne turbine ukupnog kapaciteta 98.000 konjskih snaga, dok za pomoćne funkcije postoji par dizel generatora od 8700 konjskih snaga. Domet plovidbe nije ograničen, a može autonomno da radi oko 120 dana. Posada je relativno malobrojna - oko 107 podmorničara.

Međutim, komanda flote se ne oslanja samo na modernizaciju. Prioritet je nabavka višenamenske atomske podmornice četvrte generacije 885M „Jasen-M“. Danas Ratna mornarica ima tri takve krstarice kao što su K-561 „Kazanj“ i K-573 „Novosibirsk“, kao i vodeći K-560 „Severodvinsk“.

One imaju optimizovane konture trupa, ažuriranu elementarnu bazu radio-elektronskog naoružanja, naprednu opremu i materijale. Važno je napomenuti da se sve komponente proizvode u Rusiji, a ranije se dosta kupovalo u zemljama bivšeg SSSR-a.

Pored deset torpednih aparata kalibra 533 milimetra, „Jasen“ ima osam univerzalnih vertikalnih lansirnih rampi, u svakoj po pet „Kalibara“. U zavisnosti od zadatka, koriste se različite modifikacije, poput: protivbrodskih, protivpodmorničkih ili onih koje su namenjene za udare na kopnene ciljeve. Podmornica može da nosi i moćniji P-800 „Oniks“ za gađanje velikih površinskih ciljeva, kao i perspektivne „Cirkone“.

Planirano je da se krstarice nove i prethodne generacije koriste u tesnoj kombinaciji. „Anteji“ će biti „plutajući arsenali“, a manje primetni „Jaseni“ vršiće izviđanja i davati lokacije mete.