„Niko ne može želeti rat u Evropi. Istovremeno, treba da se poštuju teritorijalni integritet i nezavisnost Ukrajine u skladu sa međunarodnim pravom. Ali konstantne nove pretnje i sve oštrije sankcije protiv Rusije ne mogu da budu rešenje – sa jedne strane zato što su sankcije odavno neefikasne, a sa druge – zato što bi te nove sankcije u većini slučajeva nama naštetile na isti način“, rekao je Zeder u intervjuu za nemački „FAZ“.
Kako je rekao, isključivanje Rusije iz finansijskog sistema SVIFT, zatvaranje baltičkog gasovoda 'Severni tok 2' ili generalno prekid svih isporuka gasa iz Rusije uticali bi i na Nemačku.
"Čak i na vrhuncu Hladnog rata energetska veza između Sovjetskog Saveza i Nemačke nije dovođena u pitanje“, rekao je Zeder.
Prema njegovom mišljenju, Zapad će u jednom momentu morati da odgovori na ključno pitanje: „Da li postoji plan za širenje NATO-a na račun Ukrajine ili ne?“, bez obzira na debate o pravu Moskve „da tu bilo šta diktira“.
„Čini mi je da je jedno jasno: širenje NATO-a na istok u slučaju Ukrajine još dugo neće biti na dnevnom redu“, istakao je Zeder.
Takođe je konstatovao da je Rusija „težak partner, ali nije neprijatelj Evropi“, te da većina Nemaca želi stabilne i mirne odnose sa Moskvom, jer „treba nastaviti sa dijalogom, uprkos izazovima“.
Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ je u potpunosti završena 10. septembra 2021. godine. Kako bi gasovod bio pušten u rad potrebno je da kompanija „Nord strim 2 AG“ dobije registraciju nezavisnog transportnog operatera.
Projektu se aktivno protive Sjedinjene Američke Države koje promovišu svoj prirodni tečni gas u Evropsku uniju, kao i Ukrajina koja se plaši gubitka tranzita. Rusija je više puta pozivala da gasovod prestane da se pominje u kontekstu bilo kakve politizacije, jer je to komercijalni projekat koji je koristan i za Rusiju i za Evropsku uniju.