Zahtevi koji stižu iz dela Nemačke da „Severni tok 2“ bude što pre pušten u rad najbolje govore o značaju tog projekta, posebno u jeku energetske krize u Evropi. Pokretanje tog gasovoda uticaće na smanjenje cena gasa u Evropi, a istovremeno će doprineti jačanju evropske privrede.
Komentarišući izjavu premijerke nemačke savezne države Meklenburg–Prednja Pomeranija Manuele Švezig, koja se zalaže se za hitnu sertifikaciju „Severnog toka 2“, eksperti kažu da će od tog gasovoda Nemačka imati višestruku korist i da će on doprineti stabilizaciji situacije na evropskom tržištu.
Međutim, Berlin je nedavno saopštio da projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ za sada ne ispunjava zahteve EU i da je zbog toga zaustavljen proces sertifikacije.
Pa ipak, čak i šef nemačke diplomatije Analena Berbok, koja je bila jedan od najvatrenijih protivnika gasovoda, počinje da menja stav po pitanju „Severnog toka 2“, i priznaje da je ruski gas potreban Nemačkoj . Slaže se i nemački kancelar Olaf Šolc koji smatra da je to ekonomski projekat i zalaže se za njegovu realizaciju, ali s druge strane upozorava da bi Nemačka mogla da razmotri zaustavljanje „Severnog toka 2“ ako Rusija napadne Ukrajinu.
U poslednje vreme sve se češće govori o mogućoj nadoknadi štete Rusiji ukoliko gas ne poteče novim gasovodoma, ali nemački vicekancelar Robert Habek tvrdi da Nemačka nije u obavezi da plati odštetu za zaustavljanje tog projekta ako se utvrdi da nije u skladu sa normama EU i Nemačke, dok ruski eksperti ističu da će u slučaju da projekat bude zamrznut o pitanju obeštećenja odlučivati sud, a ne nemačka vlada.
Ipak, u Moskvi veruju da do toga neće doći, pošto potrošači u Nemačkoj i širom Evrope već plaćaju previsoku cenu zbog kratkovide politike svojih vlasti, posebno po ovom pitanju.
Gasovod „Severni tok 2“, čija je izgradnja u potpunosti završena još u septembru prošle godine, mogao je da bude u funkciji, a cene gasa bi bile niže za evropske potrošače, da projekat nije politizovan.
"Svima je jasno da je Evropi potreban ovaj projekat, nije slučajno što su evropske kompanije uložile nekoliko milijardi evra u njegovu realizaciju. Da on nije potreban, onda niko ne bi ulagao novac. Očigledno je da Nemačka nije zainteresovana samo da dobija gas, nego i da poveća svoj tranzitni potencijal, i shodno tome, otvori radna mesta, dobije poreze. Dakle, sve će biti u redu, taj gasovod ne donosi ništa loše“, kaže Sergej Pravosudov, direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku.
Ruski eksperti ukazuju na to da u Nemačkoj postoje dve suprotne tačke gledišta o puštanju gasovoda „Severni tok 2“ – ekonomska i politička. Za njega se zalažu nemačke kompanije i građani zemlje. Ankete pokazuju da 60 odsto Nemaca podržava „Severni tok 2“, dok se više od dve trećine nemačkih kompanija koje rade u Rusiji zalaže da gasovod koji povezuje rusko-nemačke obale Baltičkog mora bude što pre da pokrenut. Istraživanje je obuhvatilo 86 kompanija sa ukupnim prometom u Rusiji od 14 milijardi evra.
„Severni tok 2“ ubija cenu gasa u Evropi
Ruska vlada očekuje da će sertifikacioni proces za rad „Severnog toka 2“ biti završen najkasnije do sredine ove godine, mada ima i stručnjaka koji očekuju da bi se to moglo dogoditi i ranije. Čim Evropljani donesu odluku o njegovom puštanju u rad Rusija će biti spremna da odmah počne sa isporukama.
"Najvažnije je da će to doprineti smanjenju cene gasa na evropskom tržištu. Potrošači u velikoj meri trpe zbog sadašnjih cena, što dovodi do bankrota preduzeća, ljudi su primorani da se smrzavaju zimi, što izgleda veoma glupo ako uzmemo u obzir da je gasovod gotov i spreman za eksploataciju“, dodaje Pravosudov.
S druge strane, postoji i političko pitanje, jer neki nemački političari smatraju da je bolje pustiti privredu da trpi, a da Nemačka ispunjava svoje savezničke obaveze. Moskva je već oguglala na optužbe i pretnje Zapada za kojekakve hipotetičke akcije, a Kremlj je komentarišući Šolcovu izjavu o mogućnosti „isključivanja“ „Severnog toka 2“ saopštio da se taj komercijalni međunarodni projekat ne može isključiti, jer još nije ni uključen. To što nije uključen, ocenjuje Moskva, loše je i za one koji su učestvovali u tom projektu i za one koji troše gas u Evropi, i za ekonomski razvoj.
„Severni tok 2“, koji čine dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, najkraća je ruta između gasom bogatog poluostrva Jamal u Rusiji i glavnih centara potrošnje gasa u severnoj Evropi. Ta ruta je za 2.000 kilometara kraća od tranzitne rute kroz Ukrajinu. Transport gasa kroz kraću i moderniju infrastrukturu je brži i jeftiniji nego preko Ukrajine.