U četvrtak je Centralna banka Rusije predložila da se zabrani trgovanje kriptovalutama, ulaganje finansijskih organizacija u njih i njihovo rudarenje na teritoriji te zemlje. U obrazloženju se navodi da „status ruskog rublja koji nije rezervna valuta ne dozvoljava da se u Rusiji primeni meki pristup i ignoriše povećanje rizika“. Banka je predložila i da se promeni zakon, kako bi se „smanjile pretnje, uslovljene širenjem kriptovaluta“.
Istog dana na kripto-tržištu dogodio se drastičan pad cena valuta. Bitkoin je pao za više od sedam odsto, na 38.577 dolara, a eterijum za čak osam odsto, na 2.860 dolara. Prema tadašnjoj računici sajta „Koinmarketkep“, s tržišta je za 24 sata zbrisano oko 147 milijardi dolara. Prisetimo se da su cene znatno opale i kada je Kina uvela zabranu.
Rusko „njet“ kriptovalutama
Međutim, trenutni pad cena kriptovaluta nema mnogo veze sa predlogom Centralne banke Rusije. Tako smatraju eksperti, koji tvrde da su glavnu ulogu u toj promeni cena na kripto-tržištu odigrali dolar i tržište akcija u Americi. Ako, pak, Rusija usvoji predlog i zabrani kriptovalute na svojoj teritoriji, promenu bi tamo mogli da osete mali, ali ne i veliki ulagači u te valute, kaže menadžer kompanije „Tenderli“ Stefan Ignjatović.
„Na kraju dana, tu je problem što neće imati ruskog provajdera, ruski sajt preko kog to kupuju, već će morati da kupuju preko tuđih sajtova. Rusija će da blokira sajtove, ali će oni onda da koriste ‘vi-pi-en’ (VPN) ili neko drugo rešenje. Onda jedino imaju problem kako da pretvore kriptovalute u rublje, ali čak ne moraju ni to, nego mogu da ih prodaju bilo gde ili ih uopšte ne pretvore“, pojašnjava on za „Sputnjik“.
Potpuna zabrana kriptovaluta u Rusiji verovatno ne bi dugoročno uticala na njihove cene na tržištu, ali bi mogla da uspori prihvatanje tih valuta kao uobičajenog sredstva plaćanja.
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Ni potpuna zabrana kriptovaluta u Rusiji verovatno ne bi dugoročno uticala na formiranje njihovih cena na tržištu, ali bi mogla da uspori prihvatanje tih valuta kao uobičajenog sredstva plaćanja. Banke koje nisu ruske nastavile bi da posluju s kriptovalutama van te zemlje, a ruske kripto-menjačnice nisu značajan faktor u kripto-svetu, dodaje Ignjatović.
„U krajnjem slučaju, tržište računara za rudarenje će na jedno kratko vreme ‘eksplodirati’, jer ako rudari baš ništa ne budu mogli da rade s tim, onda će da rasprodaju svoje računare, a sigurno će biti ljudi koji će ih kupiti, pa će rudarska moć ostati manje-više ista. Svet neće izgubiti 10 odsto rudarske snage dugoročno, možda na nedelju, dve, mesec dana, dok se oni smisle šta će da rade s tim, ali te mašine će da rade, samo je pitanje gde“, predočava on.
Računari neće skupljati prašinu
Naravno, bilo bi i rudara koji ne bi hteli da prodaju svoje računare. Oni bi se preselili u druge države u kojima je kopanje dozvoljeno i tamo nastavili da to čine ili bi napravili poslovne dogovore s ljudima iz tih zemalja:
„Da li će on fizički da se preseli ili će da sklopi dogovor s nekim da mu da hangar u, na primer, Turkmenistanu, u zamenu za 100 ili 1.000 grafičkih kartica za kopanje i deljenje profita, nije bitno. To su jako dobri dogovori koji će se desiti. Neće ti računari skupljati prašinu“.
Svakako ne treba zanemariti kombinovani uticaj koji bi zabrane kriptovaluta u Rusiji i Kini imale na kripto-industriju. Sigurno bi usporile njeno širenje, ali je činjenica da ga ne bi potpuno zaustavile.