Kako je francuski lider naveo u govoru pred Evropskim parlamentom, iskren dijalog sa Rusijom neophodan je za izgradnju novog „evropskog poretka“ zasnovanog na pravilima, koji bi državama dao slobodan izbor u pogledu članstva u organizacijama ili bezbednosnim aranžmanima, uz garantovanje njihovog teritorijalnog integriteta.
Makron je takođe naveo da saradnja sa Rusijom mora biti zasnovana na principima i pravilima „na koja smo pristali i u skladu sa kojima smo pre 30 godina delovali ne protiv i ne bez Rusije, već sa Rusijom”.
Može li EU do „novog evropskog poretka”
Na pitanje da li je reč o iskrenim namerama predsednika Francuske ili pukoj retorici koja dolazi na talasu predsedničke kampanje koja je u toku u toj zemlji, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da izjava Makrona nije nova jer je, kako objašnjava, Makron još 2017. u čuvenom govoru na Sorboni praktično „skicirao“ tu evropsku stratešku autonomiju i sve ono o čemu danas govori.
„Osnovna ideja jeste nezavisna i snažna Evropa, koja ne mora nužno da ima identične stavove sa Sjedinjenim Američkim Državama po mnogim pitanjima, pa ni po pitanju rusko-ukrajinske krize. Naime, vidljive su razlike u stavovima SAD i istočnoevropskih članica EU sa jedne strane, i zapadnoevropskih, u koje spada i Francuska, sa druge. Dakle, Makron jeste pozvao na iskren i zahtevan dijalog sa Moskvom, a dodao je i da Francuska i Nemačka treba da nastave razgovore sa Rusijom u normandijskom formatu“, ocenjuje Suzana Grubješić.
Prema njenim rečima, predsednik Francuske je u Evropskom parlamentu nastupio vrlo konstruktivno, svestan realnosti i činjenice da strateška autonomija Evropske unije znači i energetsku bezbednost.
„On je dodao da se to ne može postići preko noći jer EU dosta zavisi od ruskog gasa. Svakako da velika energetska kriza sa kojom se Evropa suočava, kao i činjenica da Nemačka ovih dana zatvara svoju poslednju nuklearnu elektranu, Makronovom govoru još više daju na značaju, ali i izazivaju različite reakcije“, kaže naša sagovornica.
Partnerstvo Evrope i Rusije - zdrava logika
I Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da nema razloga da se dovodi u pitanje Makronova iskrenost, jer je zdrava logika da Evropa i Rusija budu partneri.
„Tradicionalna, nacionalna francuska spoljna politika uvek je išla u pravcu saradnje sa Rusijom, jer je za Francuze Rusija bila ključan faktor u smislu zaokruživanja Nemačke i njene moći u Evropi. Otuda su oni već krajem 19. i početkom 20. veka gledali kako da naprave savez sa Rusijom, upravo da bi obuzdali nemačke ambicije u Evropi. Međutim, paradigma se promenila posle Drugog svetskog rata kada je Francuska ušla u savez sa Sjedinjenim Državama, postala deo NATO-a, a SAD su počele da dominiraju francuskom spoljnom politikom“, objašnjava Zečević.
Od tog trenutka Francuzi se, kaže, deklarativno zalažu za dobre odnose sa Rusijom, ali ne mogu da izađu iz konteksta NATO-a i vođstva Sjedinjenih Država, budući da SAD i Rusija - nisu partneri.
„SAD imaju nameru da Rusiju podrede sebi kao što su podredile Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje. Prema tome, ova Makronova ideja je možda i iskrena, ali će odmah naići na prepreku u realiziciji, jer gde je evropska odbrana, gde je evropska spoljna politika? Ona ne može da bude jedinstvena ako znamo da Nemci imaju strahovite veze sa Amerikancima u pogledu vojnih baza i kupovine naoružanja. Isti je slučaj i sa Italijanima, a da ne govorimo o zemljama sa severa Evrope, pa kako da onda Francuska povede tu evropsku politiku ako svi drugi samo slušaju i gledaju šta im govore Amerikanci i NATO“, ukazuje Zečević.
Kako će se izjasniti Nemačka
Makron, primećuje, govori o evropskom suverenitetu i odbrani, a prvi problem koji evropski suverenitet i odbrana imaju jeste odnos Amerike sa Nemačkom, Holandijom, Danskom, državama sa severa Evrope.
„Sve te države su više usmerene ka saradnji sa SAD, nego ka izgradnji evropske odbrane i jedinstvene evropske spoljne politike. One praktično žive od saveza sa Sjedinjenim Državama i to je prvi problem. Dakle, da bi Evropa mogla da vodi svoju spoljnu politiku i sklapa dogovore sa Rusijom, morala bi da bude samostalnija u odnosu na SAD. Ovako, vidimo da su SAD i NATO glavni nosioci politike sputavanja Rusije i kako onda da Francuzi iz toga izađu“, pita Zečević.
On je mišljenja da nije sporno da Francuska želi dobre odnose sa Rusijom i da nije ona ta koja vrši pritisak na Rusiju:
„Pritisak vrše SAD, a Francuzi staju u red sa drugima.“
Suzana Grubješić ističe da treba videti kako će se Nemačka izjašnjavati vezano za Makronove ideje.
„O strateškoj autonomiji EU, evropskoj vojsci i odbrani se puno govorilo, ali se malo činilo na tom planu. Treba videti kako će nova nemačka vlada reagovati na ove predloge, jer Nemačka pre svega gleda sopstvene ekonomske interese, pa onda sve ostalo“, smatra Suzana Grubješić.
Emanuel Makron je u govoru pred Evropskim parlamentom rekao da „novi poredak bezbednosti i stabilnosti“ prvo mora biti usaglašen o okvirima EU i NATO-a, pa onda predložen Rusiji.