Ove su se Njegoševe besmrtne reči još jednom potvrdile na Novakovom slučaju, kome nema presedana ali baš zato preti da postane paradigma mučnog doba u kome živimo.
Zdrava pretnja po zdravlje
Australijsku vizu Novak Đoković uredno je dobio 18. novembra prošle godine, nakon toga i medicinsko izuzeće od vakcinacije od nadležnih stručnih tela Teniskog saveza Australije i vlade države Viktorija.
„On je verovao da će mu to biti dovoljno da uđe u Australiju“, piše ovim povodom londonski „Gardijan“, ne iskazujući znake negodovanja jer se pokazalo da ipak nije dovoljno što ima sve što su mu rekli da treba da ima. To je, valjda, normalno u tim uređenim društvima Zapada...
Novaku je viza poništena nakon što je sleteo na aerodrom u Melburnu, zatim je sudija Entoni Keli poništio tu odluku, da bismo potom svi zajedno saznali sve što treba da znamo o njihovoj nezavisnosti pravosuđa; ministar za imigraciona pitanja Aleks Hok, naime, poništio je presudu sudije Kelija, a onda je tročlano sudsko veće Federalnog suda potvrdilo ministrovu samovolju. Novak Đoković proteran je iz Australije.
Obrazloženje pod kojim je proteran zaslužuje posebnu pažnju. Iako je priznao da, budući da je nedavno preležao kovid-19, Novak Đoković „predstavlja malo do nimalo pretnje po javno zdravlje Australijanaca“, štaviše, i da je „potpuno legalno“ ušao u Australiju, ministar Hok presudio je da bi naš teniser potencijalno „mogao da predstavlja pretnju po zdravlje“ utoliko što bi njegovo prisustvo „moglo da ohrabri antivakcinaška osećanja“ te bi, u zemlji u kojoj je preko 90 odsto građana već vakcinisano, mogao da utiče na „smanjenje broja onih koji su primili buster doze vakcine“.
Orvelovska praksa
Drugim rečima, nije kriv Novak Đoković zbog onoga što je uradio, već zbog nečega što bi neko drugi možda mogao da uradi.
Uzgred, u vakcinisanoj i pride bustovanoj Australiji trenutno se beleže prosečne brojke od preko 100 hiljada zaraženih dnevno. A Evropska medicinska agencija prošlog utorka javno je „upozorila da bi učestalo uzimanje buster doza vakcine moglo da ima kontraefekat na imuni odgovor organizma“. Što odbijanje bustera svrstava u kategoriju zdravorazumskog ponašanja.
„Nije kriv Novak Đoković zbog onoga što je uradio, već zbog nečega što bi neko drugi možda mogao da uradi“.
© AP Photo / Mark Baker
Bez obzira na to, i nadležni državni tužilac Stiven Lojd optužio je Novaka da je postao „ikona“ antivakserima, sudije su po toj komandi primetile i da se „može pretpostaviti da je (i sam) imao antivakcinaške tendencije“, i naravno da mu nije bilo spasa. Savez advokata Australije ocenio je da ovakav način presuđivanja — zasnovan na utisku o tome kakva bi mogla da budu nečija uverenja – predstavlja „orvelovsku“ praksu i uspostavlja „opasan presedan (...) u društvu koje je tobože posvećeno slobodi govora i slobodi misli“.
Ali nije ovo samo lokalna australijska priča, i to je čini još mučnijom.
Zapadna hajka
U hajku na Novaka Đokovića uključio se čitav zvanični zapadni svet. Nemački „Špigl“ optužio ga je da je „posvećeni antivakser“, „heroj za korona-skeptike i teoretičare zavere širom sveta“ i „bezobzirni šarlatan“ – „i parija za sve one koji su na strani nauke“. „Njujork tajms“ podsetio je i na druge Novakove grehe:
„Tokom godina imao je komentare koji ukazuju da je, u najmanju ruku, naklonjen srpskom nacionalizmu. U govoru 2008. rekao je da Kosovo pripada Srbiji nakon što je proglasilo nezavisnost.“
Nemački državni radio „Dojčlandfunk“ dodaće tome i optužbu da „ispija kafu sa srpskim političarima koji negiraju genocid u Srebrenici... I zato je u Australiju pokušao da uđe iako nije potpuno vakcinisan“.
Američki general Majkl Hejden, penzionisani direktor CIA-e i NSA-a, saopštio je da je „ponosan na Australiju“ jer je proterala Novaka Đokovića, a kolumnista „Vašington posta“ Maks But, vatreni zagovornik svake američke vojne intervencije u inostranstvu, jednako vatreno zatražio je i da mu se oduzme pravo nastupa na ostala tri Grend slem turnira.
„Prisustvovali smo prvom 'poništavanju' jednog sportiste“.
© Foto : Skrinšot / Sportklub
Kako sam Novak reče prošlog novembra, „znam da sam mnogima trn u oku... Znam ko sam, šta sam i šta je pravedno, i znam da se za to borim“. Što nas vraća na Njegoša, koji je i sam znao da „tiranstvu stati nogom za vrat, to je ljudska dužnost najsvetija“.
Zašto je Novak Đoković pušten u Australiju da bi iz nje bio proteran? Čime se zamerio zapadnom establišmentu? I kako je postao heroj borbe za slobodu od njihovog svetskog poretka?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali publicista Marko Tanasković i filozof Nikola Tanasić.
„Prisustvovali smo prvom 'poništavanju' jednog sportiste, i mislim da ono što se Novaku dogodilo u Australiji predstavlja samo početak“, opominje Marko Tanasković, dok Nikola Tanasić ukazuje i da je u Đokovićevom slučaju „posebno opasno to što se pokazalo da taj mehanizam ukidanja može da bude potpuno proizvoljan, i da čak ni poštovanje svih pravila, a Novak Đoković uradio je sve što se od njega očekivalo, ne predstavlja garanciju da nećete biti ‘poništeni’“.
Objašnjavajući zašto je Novak Đoković od šampiona postao neprijatelj, Marko Tanasković kaže da im on „odavno predstavlja smetnju — još otkako je kao tinejdžer odbio da igra za Veliku Britaniju. A znamo da su mnogi sportisti iz istočnih zemalja uzimali britansko ili američko državljanstvo kao neformalni uslov da budu prihvaćeni. Sada se na to nadovezala situacija oko korone i njegov stav da se ne vakciniše jer je već dvaput bio zaražen i razvio je prirodni imunitet. On nije uradio ništa pogrešno, ali očigledno da je s druge strane postojala loša namera da se napravi jedan globalni spektakl od njegovog kažnjavanja“.
U tretmanu Novaka Đokovića u Australiji Nikola Tanasić uočava licemerje i rasizam:
„Tenis važi za džentlmenski i aristokratski sport, u kome se prećutno podrazumeva ko pripada tom krugu i kome se veruje na reč. A ako im je neko sumnjiv, kao Novak iz različitih razloga koji se množe već dugo — zamislite, on se usuđuje da kaže da je Kosovo Srbija — ispostavi se da postoje i neka nepisana pravila zbog kojih će vas tretirati kao građanina drugog reda... Pri čemu Novakov glavni ‘problem’ nije to što je Srbin, već što nije ‘slučajni Srbin’ koji se gnuša svoje zemlje i svog porekla. Zato ni ovdašnji autošovinisti ne mogu da ga podnesu, jer mrze one Srbe koji su uspeli u svetu a nisu se odrekli sebe“.
Muhamed Ali, Maradona i Bobi Fišer
Međutim, zbog tretmana kroz koji je prošao i dostojanstvenog i doslednog načina na koji je odreagovao na ucene i pretnje, uveren je Marko Tanasković, Novak će iz čitave situacije izaći kao pobednik:
„On je kratkoročno izgubio utoliko što mu je oduzeta šansa da osvoji svoj rekordni, 21. Grend slem turnir u karijeri. Ali ovime on mnogo više ulazi u legendu nego svim svojim Grend slemovima i pobedama u karijeri. Pravi šampioni nastaju van terena, i Đoković sad ulazi u red najvećih šampiona ikada, kao što je Muhamed Ali koji se suprotstavio odlasku u rat u Vijetnamu iz etičkih razloga i zbog toga bio žestoko kažnjen. Ali je postao ikona, ne samo borcima za građanska prava u Americi, već i ljudima širom sveta. Ili Maradona, koji je kroz čitavu svoju karijeru igrao za ‘globalni Jug’ protiv ‘globalnog Severa’, i Bobi Fišer koji je usred sankcija došao da igra meč kod nas na Svetom Stefanu, zbog čega su ga američke vlasti proganjale do smrti... Novak je sad ušao u rang tih sportista, i siguran sam da se kroz nekoliko decenija o njemu neće govoriti samo kao o najboljem teniseru svih vremena, već i kao o velikom borcu za slobodu“.