Ovako bivši ambasador i direktor Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić gleda na novi nacrt sankcija Rusiji koje je predstavio američki kongresmen, republikanac Džim Benks, a kojim se Rusija proglašava državom-sponzorom terorizma, a snage u Donbasu koje, kako se navodi, podržava Rusija – teroristima.
Po mišljenju Paića, Sjedinjene Države na ovaj način pokušavaju da „neposlušne“ članice NATO-a koje imaju rezerve prema američkoj politici, dovedu pred svršen čin - da se opredeljuju da li podržavaju međunarodni terorizam ili ne.
Prema informacijama lista „Vašington post“, predlog nazvan “Zakon o odgovornosti Putina” uključuje sankcije protiv predsednika Rusije, svih članova vlade, čitavog niza ruskih činovnika i oficira, kao i ruskih biznismena i novinara.
Apsurdan predlog novih sankcija
Milisav Paić smatra da ideja da se Rusija proglasi zemljom koja sponzoriše terorizam jasno dokazuje politiku dvostrukih standarda Sjedinjenih Američkih Država.
„Vrlo slične ovom predlogu su rezolucije o kršenju ljudskih prava u Kini i američka navodna briga za Ujgure, jer su upravo te etničke grupe Sjedinjene Američke Države i Tajvan do osamdesetih godina obučavale, finansirale i ubacivale u Kinu da vrše diverzije i da destabilizuju tu zemlju. U tom smislu i ovaj predlog sankcija treba posmatrati u kontekstu anglosaksonske politike demonizacije pojedinih zemalja, a sve kako bi se opravdale neke mere i postupci koje SAD nameravaju da sprovedu u odnosu na Rusiju“, ukazuje bivši ambasador.
On je uveren da Amerika nastoji da i na ovaj način međunarodno izoluje Rusiju u trenutku kada se zaoštrava situacija oko Ukrajine.
„Očigledno je da SAD podižu veliki pritisak i pokušavaju da mobilišu međunarodnu zajednicu i javnost protiv Rusije sa idejom da se, u slučaju bilo kakve akcije Moskve koja bi bila isprovocirana sa druge strane, Rusija optuži kao zemlja koja sprovodi politiku agresije. Međutim, istina je da su Sjedinjene Američke Države te koje, kada je o agresiji reč, u poslednjih trideset godina imaju jako debeo dosije, uključujući agresiju protiv Savezne Republike Jugoslavije“, primećuje naš sagovornik.
Disciplinovanje neposlušnih članica NATO
Iza ovog predloga sankcija, napominje Paić, stoji želja za skretanjem pažnje sa unutrašnjih problema sa kojima se Amerika trenutno suočava, ali i pokušaj disciplinovanja evropskih zemalja koje su protiv eskalacije tenzija sa Moskvom:
„Amerika ima problem jer se čitav niz zapadnih zemalja ne slaže sa njenom politikom zategnutosti i eskalacije oko Ukrajine, što vidimo i u poslednjem nastupu francuskog predsednika Makrona koji se zalaže za pozitivnu agendu odnosa sa Rusijom. Vidimo da je Finska odbila ulazak u NATO, kao i da je norveška vlada odbila da učestvuje u stacioniranju NATO trupa na njihovoj teritoriji. Stoga mislim da ova inicijativa ima mobilizujući cilj – da začepi pukotine koje postoje u NATO-u jer je jasno da u Evropi nema velikog raspoloženja za neki veliki rat koji bi, na prvom mestu, osetile zapadnoevropske zemlje.“
Sabotaža pregovora sa Rusijom
Prema rečima istoričara Saše Adamovića, u američkom Kongresu ima puno rusofobnih „jastrebova“, pa ideja o novom paketu sankcija Rusiji nije neočekivana.
„Sa druge strane ovakve inicijative i samog predsednika Bajdena dovode u vrlo nezgodnu poziciju jer dolaze u vrlo osetljivom trenutku. Naime, ne samo da je ovo godina izbora za Kongres SAD, na kojima bi demokrate mogle da dožive debakl, već su upravo u toku i pregovori o bezbednosnim garancijama sa Rusijom. Mislim da je cilj ovog predloga, između ostalog, i da se sabotira taj pregovarački proces jer je loptica u dvorištu Sjedinjenih Država koje imaju obavezu da odgovore na zahteve Moskve kada je u pitanju proširenje NATO-a na istok“, objašnjava Adamović.
Situacija je, smatra istoričar, izuzetno komplikovana, a ovakvi predlozi ne pomažu njenom smirivanju.
„U ovom trenutku se čini da nikakvog dogovora sa Moskvom neće biti jer NATO odbija da Rusija utiče na to koga će Alijansa primiti u svoje članstvo. Međutim, u NATO-u i Vašingtonu su duboko svesni da stvari nisu jednostavne i da se mora, za dobrobit svih, pronaći odgovor koji bi likvidirao napetost oko Ukrajine jer Rusija ne blefira kada je u pitanju njena strateška bezbednost. Verujem da u Beloj kući u ovom trenutku traže rešenje koje bi bar minimalno moglo da zadovolji interese i Rusije i SAD i NATO pakta. U suprotnom, moglo bi da dođe do konflikta koji može da bude vrlo nepredvidiv“, ističe Adamović.
Da li će predlog sankcija biti usvojen
Jasno je, kaže Milisav Paić, da SAD nemaju veliki repertoar pritisaka na Rusiju, uprkos želji da nakon debakla u Avganistanu sada sebe reafirmišu kao predvodnika demokratije u svetu, a da se iz situacije koja se razvija oko Ukrajine izvuku kao neki moralni pobednik.
„Ne verujem da će ovaj i ovakav predlog sankcija Rusiji proći bez većih problema u američkom Kongresu, uprkos željama američkih jastrebova. Mislim da ima onih koji nisu za raspirivanje ove situacije, jer Sjedinjenim Državama to ne odgovara budući da nije poznato u kom pravcu sve može da ide i na koje sve načine može pogoditi samu Ameriku“, ocenjuje Paić.
I Saša Adamović kaže da bi, uprkos rusofobnom spoljnopolitičkom establišmentu u Americi, politika preispitivanja sopstvene spoljnopolitičke pozicije od strane SAD mogla da dovede do deeskalacije situacije ne samo na prostoru Ukrajine, već i u čitavom svetu.
„Zato pretpostavljam da u ovom momentu, dok Vašington još nije odgovorio Rusiji povodom bezbednosnih garancija, ideja o nametanju novih, veoma oštrih sankcija neće proći, baš kao što nedavno nije prošao ni predlog senatora Teda Kruza o uvođenju sankcija Severnom toku 2“, smatra Adamović.
U predlogu američkih sankcija navodi se i zabrana finansijskih transakcija sa ruskim javnim dugom, mere protiv „Severnog toka 2“, prekidanje dijaloga o sajber-bezbednosti dok se ne završe napadi na američke institucije, kao i zaustavljanje dijaloga o strateškoj stabilnosti sve dok je Krim ruski. Ovaj predlog dostavljen je 19. januara, a incijativu je podržalo još 38 kongresmena.