„Jedan od glavnih elemenata naše inicijative je jasno formulisan i ne dopušta dvostruka tumačenja. Reč je o povlačenju strane vojske, tehnike i naoružanja i drugim koracima, a u cilju da se stvari vrate na stanje iz 1997. godine na teritoriji zemalja koje u tom trenutku nisu bile članice NATO-a. To se odnosi i na Bugarsku i na Rumuniju“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva spoljnih poslova na pitanja koja su stigla za nedavno održanu godišnju pres konferenciju Sergeja Lavrova.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je odreagovalo i na izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o spremnosti da Finsku i Švedsku prime u Alijansu i navelo da je to bezobziran pokušaj da se izvrši pritisak na zemlje koje su prijateljski nastrojene prema Rusiji.
Za pogoršanje odnosa Rusije i SAD, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije krivi Vašington. U slučaju da se politika SAD ne promeni Rusija će se suprotstaviti kako bi sprečila neprijateljske akcije Vašingtona, rekli su u Moskvi.
U Ministarstvu su rekli i da vojno osvajanje ukrajinske teritorije od strane NATO-a predstavlja agresivnu aktivnost Alijanse na istoku koja je neprihvatljiva. Te aktivnosti uključuju i neplanirane NATO vežbe, opasno približavanje i manevrisanje ratnih brodova i aviona blizu granica Rusije.
U Briselu je 12. januara održana sednica Saveta Rusija-NATO koji je bio nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.