Svetski zdravstveni stručnjaci u više su navrata upozoravali na širenje bakterija i drugih mikroba otpornih na lekove zbog zloupotrebe i prekomerne upotrebe antibiotika, što podstiče mikroorganizme da se razviju u „supermikrobe“.
Novo istraživanje o otpornosti mikroba objavljeno u medicinskom časopisu „Lanset“ otkrilo je da je antimikrobna rezistencija (AMR) direktno odgovorna za 1,27 miliona smrtnih slučajeva i povezana sa još oko 4,95 miliona smrtnih slučajeva.
Studija je analizirala podatke iz 204 zemlje i oblasti.
„Ovi novi podaci otkrivaju pravu razmeru antimikrobne rezistencije u celom svetu. Prethodne procene predviđale su 10 miliona smrtnih slučajeva od AMR-a godišnje do 2050, ali sada sa sigurnošću znamo da smo već daleko bliže toj brojci nego što smo mislili“, rekao je Kris Marej, koautor studije i profesor na Unoverzitetu Vašington.
Prošle je godine Svetska zdravstvena organizacija upozorila da nijedan od 43 antibiotika u razvoju ili nedavno odobrenih lekova nije dovoljan za borbu protiv antimikrobne rezistencije.
Kornelijus Klansi, profesor medicine na Univerzitetu u Pitsburgu, rekao je da je jedan od načina za rešavanje problema AMR-a tražiti novi model lečenja.
„Mislim da je tradicionalni model s antibioticima, koji smo imali poslednjih nekoliko decenija od penicilina, potrošen“, navodi profesor.
Većina smrtnih slučajeva u 2019. uzrokovana je rezistencijom na lekove u infekcijama donjih disajnih puteva kao što je upala pluća, nakon čega slede infekcije u krvotoku i intraabdominalne infekcije.
Uticaj AMR-a sada je najteži u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji, dok je otprilike svaki peti smrtni slučaj zabeležen kod dece mlađe od pet godina.
Naučnici su izvestili da je dostupnost podataka za neke regije, osobito mnoge zemlje s niskim i srednjim dohotkom, bila ograničena, što može uticati na tačnost procena studije.
Klansi je rekao da je fokus bio na kovidu 19 u poslednje dve godine, ali je AMR „dugoročni izazov“.