Zašto je nova usluga 5G prizemljila Boing 777

To, praktično, znači da i dalje neće biti uključeni novi telekomukacioni tornjevi blizu aerodromskih pista. Po oceni Irine Reljin, stručnjaka za telekomunikacije i inoformacione tehnologije, profesorke beogradskog Elektrotehničkog fakulteta u penziji, problem je najverovatnije u tome što aviokompanije nisu pripremile svoje avione za novi plan namene radiofrekvencijskog spektra koji je uveden u Americi.

Zbog toga bi moglo da dođe do mešanje frekvencija. To bi moglo da utiče na osetljive instrumente u avionu i da znatno omete određene letačke operacije, posebno pri slaboj vidljivosti, upozorila je Federalna uprava za avijaciju (FAA).

Problema bi, po mišljenju Reljinove, pre svega, moglo da bude u komunikaciji prilikom sletanja i uzletanja, koja je naročito važna u lošim vremenskim uslovima, ili kada više aviona u isto vreme čeka dozvolu za sletanje.

Kompanije AT&T i Verajzon su odložile za danas planirano aktiviranje nove C- opseg usluge u okviru internet mreže pete generacije (5G). Avio-kompanije je ne žele najmanje na oko 3,2 kilometara oko aerodromskih pista.

Objašnjavajući šta je ta nova usluga C-opseg u okviru 5G i zašto je problematična, Reljinova kaže da se taj opseg frekvencija koji je u SAD u rasponu od 3,7 do 4,2 gigaherca i do sada korišćen, ali vrlo malo i da je tek sa uvođenjem 5G on dobio na značaju.

Susedni opseg koji je sa donje strane C- opsega koriste neke druge službe i to pre svega za odrećivanje visine i za komuniakciju sa tornjem i među avionima na malim rastojanjima.

Uprošćeno rečeno, može da dođe do mešanja frekvencija dva susedna opsega, što može da deluje na avionski uređaj. To se, kako napominje Reljinova, rešava filterima koji slabe signal „komšijskog“ opsega, što avioni starije proizvodnje nemaju.

U sporu između američkih telekomunikacionih kompanija i aviokompanija nije pomoglo ni posredovanje administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Izvršni direktori velikih američkih putničkih i kargo avio-prevoznika uputili su pismo na adrese više državnih institucija u kojem su izrazili zabrinutost za bezbednost letova jer bi nova usluga mogla da učini znatan broj širokotrupnih aviona, odnosno Boinga 777, neupotrebljivim. Kompanije koje su trebalo da uvedu tu novu uslugu, AT&T i Verajzon, međutim, tvrde da njihova tehnologija i oprema ne remeti elektroniku aviona. Verajzon je okrivio kompanije i FAA zato što nisu uspeli da reše pitanje 5G navigacije oko aerodroma, iako novi 5G sistem funkcioniše u više od 40 zemalja.

Strunjak za telekomunikacije i 5G je naglasila da svaka država mora da ima plan namene radiofrekvencijskog spektra koji strogo mora da vodi računa o tome što je propisala Međunarodna unija za telekomunikacije.

Pri tom napominje da je svet podeljen na tri velike regije koje moraju da usklađuju svaka za sebe plan namene. Jedna regija je ona kojoj pripada Amerika, mi smo regija u kojoj su Evropa, Afrika i nekoliko država Azije, a treći je Daleki istok, Okeanija.

Tako mi u Srbiji moramo da uskladimo naš radiofrekvencijski spektar sa svim što je propisano za Evropu, ističe ona.

Naša sagovornica napominje da je u Egiptu 2019. bio poslednji veliki skup u oblasti radiokumunikacija na kome je bilo oko 4000 eksperata iz celog sveta gde je i ona prisustvovala, kada su usklađeni svi planovi. Ona ne sumnja da je Amerika vrlo odgovorno pristupili svom poslu , jer je njena delegacija bila tamo najbrojnija. I Srbija je tada bila potpisnica usvojenih dokumenata.

Svaka od tri regije je potom za sebe radila plan namene radiofrekvencijskog spektra, odnosno svaka od država tih regija i, kako ističe, svi moraju da budu usklađeni - svi koji imaju uređaje, koji koriste radiofrekvencijski spektar moraju da se prilagode tom novom radiofrekvencijskom spektru.

„Prertpostavljam da kada je Amerika radila svoj plan namene da je itekako obaveštavala sve koji su za to zainteresovani, pa svakako i Boing. Verovatno se to odnosi na kontrolu koja je bitna za vreme sletanja i uzletanja aviona, jer su to kritične tačke i tada postoji specifičan spektar“, naglasila je Reljinova.

Ona podseća da 5G odavno postoji u Americi i jako dobro funkcioniše. Uverena je da je problem sa avionima koji koriste stare neprilagođene uređaje i pretpostavlja da je finansijski momenat, odnosno gubici avio-kompanija posebno pogođenih pandemijom kovida bio razlog što uređaje nisu prilagodile novom planu radiofrekvencijskog spektra.

Naša sagovornica, međutim, ukazuje i na apsurdnost ove situacije. Najveća očekivanja od upotrebe mreže 5G imaju upravo vodene i vazdušne luke, posebno kod kargo tereta, njegovog robotizovanog prevoza, pretovara i kontrole. Kako sada stvari stoje, ono što se htelo postići u ovoj situaciji neće biti moguće.

Zato naša sagovornica napominje:

„Kada prelazite sa jednog standarda na drugi vrlo je bitno da poštujete propise regiona u kome se nalazite. Mi u Srbiji spadamo u Region 1 i za nas je vrlo bitno da sve što kupujemo, a koristi radiofrekvencijski spektar, da bude usklađeno sa našim propisima. Inače ćemo imati probleme ako kupimo uređaj iz drugog regiona“.

Tu, kako napominje, ne može da bude omaške, a pogotovo velike države, poput SAD i Ruske Federacije, koje imaju široko rasprostranjene mreže, itekako moraju da budu aktivne. Rusija, ističe ona, ima još složeniji posao jer pripada i Evropi i Aziji i pokriva dve od tri regije koje imaju svoj radijskofrekvencijski spektar.

Ono što je izvesno je da je šteta već napravljena. Kako za kompanije koje su ponovo odgodile uvođenje nove usluge 5G, tako i za one koje su uprkos tom odgađanju ipak obustavile letove Boinga 777 iz bezbednosnih razloga.

Tako je avio-kompanija Emirejts iz Dubajia, koja najviše u svetu koristi Boing 777, saopštila da će od 19. januara obustaviti letove ka devet američkih destinacija. Letove tim tipom Boinga su ograničile i japanske avio-kompanije Nipon ervejz i Japan erlajns, a brojne druge iz Azije su pribegle zameni širokotrupnog Boinga drugim letelicama.