Glumac ser Dejvid Džejson, koji će za nekoliko dana proslaviti 82. rođendan, nedavno je izjavio da bi voleo da reprizira svoju ulogu Del Boja, 40 godina posle premijere jedne od najpopularnijih britanskih serija „Mućke“.
„Oduvek sam voleo Del Boja koji je tako divan gubitnik. Voleo bih da ga ponovo igram, trebalo bi da mi neko napiše scenario“, rekao je Dejvid Džejson za „Dejli mejl“.
„Sledeće godine bićemo milioneri“ – neuverljivo pod stare dan
Filmski kritičar Zoran Janković smatra da bi snimanje „Mućki“, čak i sa Del Bojem u devetoj deceniji života, sa stanovišta tražnje i interesovanja publike moglo imati smisla, međutim postoji veliki problem koji se pokazao sa nastavcima i rimejkovima nekad popularnih serija a to je što su to uglavnom bili „iznuđeni potezi bez realnog opravdanja, kreativno veoma upitni“.
Gledaoci su tako bili suočeni sa protokom vremena i šta je ono čini sa nekad voljenim klasičnim TV serijama. Kao primer navodi nastavak serije „Rozen“ u kojoj je glavna junakinja udaljena nakon ispada na Tviteru, nakon čega je serija promenila ime i sad imamo sitkom koji se prikazuje ali niko ne želi da ga gleda.
Debakl je doživeo i nastavak „Seksa i grada“ koji je „jedan porazan rad, na svim nivoima usiljen i isforsiran“ i više je poslužio za polemiku da li su i dalje potrebni rimejkovi. Nešto bolje je prošao nastavak serije „Vil i Grejs“ zahvaljujući samoironiji glavnih junaka koji su svesni protoka vremena.
„Kad se to uzme u obzir, pitanje je šta bi 'Mućke' mogle da urade jer je glavni junak sam po sebi dosta star i osnovni adut glavnog lika, to stalno nadanje u bolje sutra, nekako je sučeljen s ozbiljnim godinama i teško da će moći iole uverljivo da zvuči ona krilatica: 'Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri'“, ističe Janoković.
Cinizam i autoironija – dobitna kombinacija novih „Mućki“
Prema njegovim rečima, nastavak „Mućki“ bi imao rezona u smisla nostalgije zbog smrti ostalih glumaca što bi moglo biti unovčeno. Utešno je da je povratak britanske humorističke serije „Svaka ptica svome jatu“ dobro prošao, ali i tu su glavne junakinje ostarele i veoma su cinične i autoironične i to bi mogao biti put kako bi trebalo i nastavak „Mućki“ da izgleda.
„Ljudi najviše vole i najviše se vezuju za glumce kao tumače važnih likova, a u slučaju 'Mućki' oni su odsutni i to je nenadoknadiv gubitak. Međutim, od svega se može napraviti sve i zato mogu zamisliti da budu snimljene nove 'Mućke', nadam se što brže“, dodaje Janković
Skupom nostalgijom dobro se trguje
Mjuzikl „Mućke“ poslednjih godina popularan je u Londonu što je, prema Jankoviću, odraz našeg vremena u kome se sve može unovčiti i prepakovati, što ukazuje da postoji manjak svežih ideja, ali nas istovremeno podseća i na moć popularne kulture.
„Nostalgija je skupa moneta i s njom se, očigledno, dobro trguje“, naglašava naš sagovornik.
Međutim, dobra stvar sa nastavcima britanskih serija je to što je ta industrija i dalje u razumnim okvirima. U Americi je prošle godine zvanično prikazano oko 370 serija sa pisanim scenarijem, što je za 150 više nego pre deset godina, dok se u Britaniji produkcija „zadržala u realnim okvirima“.
Komedija naravi o klasnoj borbi u Britaniji
„Mućke“ su u brojnim izborima proglašene najboljom britanskom serijom svih vremena a Del, Rodni, stric Albert i družina su vrlo brzo osvojili i ostatak Evrope ali i bivšu Jugoslaviju.
Janković smatra da su kod nas „Mućke“ široko prihvaćene jer su ljudi prepoznali nešto univerzalno što je nama dosta blisko. Reč je o komediji naravi, što je i kod naših najuspešnijih komedija bio glavni aspekt za koji su se gledaoci vezivali. Uspeh je garantovalo i „očajničko upinjanje da se iskoči iz svoje ekonomske klase“.
„'Mućke' su inicijalno u Britaniji imale jako važnu inputaciju, u dubini kadra bavile su se tim koliko je nemoguće iskoračiti iz klase iz koje ste potekli. Možete se obogatiti kao Bojsi i ostali, ali ipak ostajete unutar klase koja vam je zadata zato što je sistem strogo postavljen i nema mnogo vrdanja, osim što ćete možda biti ekonomski relaksiraniji“, kaže Janković.
„Mućke“ su blaga situaciona komedija, sa prilično oštrim i drskim humorom sprovedenim nonšalantno a nama su bile bliske i zbog naturalističkog izraza koji poznajemo iz naših filmova. Osim toga, na njihov uspeh uticalo je i ono što se često zaboravlja: da je nužno u suštini priče imati dopadljive junake i glumce koji će to moći da iznesu.
„Bez dopadljivog, simpatičnog junaka za kog se lako možete vezati nema ni voljene serije ni voljenog filma“, zaključio je Janković.