Uz ocenu da Srbija može privući pažnju širom sveta kroz velika sportska, kao i kulturna i muzička dostignuća, on ističe da to takođe uključuje odgovornosti i očekivanja - da proaktivno doprinese stabilizaciji regiona i izgradi ili podrži mostove razumevanja.
Rekao je da bi želeo da podrži Srbiju u ovom poduhvatu i da je veoma zainteresovan za dalji blizak bilateralni odnos Srbije i Nemačke obeležen poverenjem.
Iskoristiti odnose Srbije sa Rusijom
Ističe da planira da njegovo prvo putovanje na novoj funkciji bude upravo u Srbiju, gde će se sastati sa poslanicima i članovima vlade, kao i sa predstavnicima privrede, nauke, kulture i civilnog društva, a na vrhu liste tema razgovora biće, kaže dalja integracija u EU i blagovremeno članstvo u Uniji.
„Verujem u mirnu i perspektivnu budućnost Zapadnog Balkana i u dobre bilateralne odnose sa Nemačkom. I zato sam uz svih šest država tog regiona u zajedničkom radu na stabilnoj demokratiji, rastućem prosperitetu i izgledima za mladu generaciju, kao i konkretizaciji proširenje EU na sve države Zapadnog Balkana. I iz tog razloga, prioritetno radimo na približavanju EU i evropskim integracijama. Takođe želim da gradim mostove i između Beograda i Prištine“, poručio je onu izjavi za Tanug.
Ahmetović je istakao da samo kroz dijalog može da se napreduje u saradnji.
Zapadni Balkan je, prema njegovim rečima, vekovima bio od velikog geopolitičkog interesa.
„Već nekoliko godina postoji sve veći interes Rusije i Kine. Podržavam proširenje EU na Zapadni Balkan, a kao izvestilac, želeo bih da predložim konkretne korake delovanja Odboru za spoljne poslove Bundestaga i nemačkoj vladi u cilju stabilizacije situacije na terenu, održavanja mira, jačanja demokratskih i liberalnih snaga i konkretizovanja proširenja EU na sve balkanske države“, rekao je on.
Ahmetović smatra da se po tom pitanju razlikuje od drugih nemačkih političara koji imaju uticaja na spoljnu politiku.
„Možda bi nam čak bilo od pomoći da iskoristimo odnose Srbije sa Rusijom za smanjenje tenzija i mirovne pregovore“, dodao je on.
Srbiju, kaže vidi u bliskoj budućnosti, ne samo kao snažnog partnera EU, već i kao članicu Unije, jer je to, kako kaže, jedini način da se osigura dugoročna i održiva stabilnost, demokratija i prosperitet.
„U narednim mesecima planiram da često posećujem balkanske države i radim sa liberalno-demokratskim snagama na miru, stabilnosti i prosperitetu“, istakao je on uz napomenu da je trenutni fokus, međutim, na Bosni i Hercegovini zbog rastućih tenzija.
„Trenutno radim sa svojim kolegom u Bundestagu Ditmarom Nitanom, kao i sa Josipom Juratovićem i drugim poslanicima i stručnjacima na konkretnom planu stabilizacije Bosne i Hercegovine. Želimo da pružimo podršku liberalno-demokratskim snagama na Zapadnom Balkanu“, objašnjava on.
Prednost balkanskog porekla
Na pitanje da li će njegovo poreklo (bošnjačko) uticati na njegov rad, rekao je da se pripremio za pitanja o istoriji njegove porodice pre nego što je preuzeo ovaj odgovoran zadatak.
„I ja mislim da je ispravno da se to pita, jer inače ostaje neizrečeno i ima nešto što razdvaja umesto što objedinjuje. Ja sam nemački parlamentarac sa fokusom na spoljnu i bezbednosnu politiku. Preuzimajući novi zadatak kao glavni izvestilac za Zapadni Balkan, podjednako sam dostupan svim državama Zapadnog Balkana kao partner u saradnji - uvek pod pretpostavkom daljeg razvoja mira, demokratije i prosperiteta za region, kao i intenziviranja odnosa sa EU i bilateralne saradnje sa Nemačkom“, istakao je on.
Napominje da ima veoma dobar radni odnos sa ambasadorkom Srbije u Berlinu Snežanom Janković i srpskom dijasporom, posebno u njegovom rodnom Hanoveru i ističe zahvalnost parohiji SPC Svetog Save i parohu Aleksandru Perkoviću na srdačnom prijemu delegacije SPD-a u Hanoveru.
Kazao je da će tokom razgovora, na putovanjima na Zapadni Balkan, svakako biti od koristi to što zbog svog porekla razume jezike, ima dobro geografsko i istorijsko znanje, kao i osećaj i empatiju za kulture i načine života.
„Siguran sam da većina srpskog ili hrvatskog stanovništva i ja već imamo nešto zajedničko - volimo da jedemo mamine ili bakine palačinke i da pevamo i igramo u večernjim satima uz muziku Čolića, Joksimovića ili Merlina“, zaključio je Ahmetović.