Potpuno jedinstveno mesto u celoj Evropi: Beogradski „Zvuci srca“ gde se širi ljubav koja nema cenu

Prodavnica, kreativna radionica, kuhinja i kafić „Zvuci srca“ nalaze se na istoj adresi i čine istoimeni Radni centar za osobe sa smetnjama u razvoju u kom trenutno radi oko 20 ljudi. Još toliko njih dolazi nekoliko puta nedeljno da im pomogne u poslu, a sve uz podršku humanitarne organizacije „Dečje srce“, koja je i osnovala Centar pre tri godine.

Svi koji rade u kafiću žive sa svojim porodicama u Beogradu, imaju od 18 do 45 godina i uz malu pomoć članova organizacije obavljaju poslove konobara, šankera i prodavaca. Vole to što rade, vredni su, žele da budu deo zajednice, društveno korisni i da ljudi primete njihove veštine. Čak i za slobodne dane dolaze u kafić da rade.

„Oni dovode svoje prijatelje i drugare koji su trenutno bez zaposlenja, ne bi li kod nas pronašli posao. Svoje slobodno vreme koriste da dođu ovde da popiju kafu i druže se. Oni su konačno dobili prostor, pristup gde neko priznaje njihov trud i rad. Naravno, za to bivaju plaćeni na kraju dana. Taj osećaj dobijanja novca za to što ste radili, za njih je neizmeriva sreća“, priča nam Kristina Živković iz humanitarne organizacije „Dečje srce“.

Sve je više ljudi koji posećuju lokal, ali ne znaju svi odmah da je reč o posebnom kafiću. Kada shvate o kakvom mestu je reč, oduševe se, počnu da dolaze češće, a neki čak postanu stalne mušterije. Kristina kaže da se interesovanje za njihov koncept proširilo i na Evropu – dobili su imejl iz Litvanije, gde ljudi hoće da pokrenu nešto slično.

Osobe sa smetnjama u razvoju u kreativnoj radionici štampaju natpise i slike na majice, šolje i hemijske olovke, šiju cegere, torbice i rančiće i prave svećnjake i druge predmete. Dizajn je originalan, jer su crteže i natpise na predmetima osmislile upravo one. Sve te interesantne stvari posle prodaju u „Srcotvornici“.

„Otvaranje ovakvog kafića i ovakvih prostora im daje novu perspektivu. Mi smo puno morali da ohrabrimo i same roditelje, da im objasnimo da njihova deca zaista nešto mogu da rade, da mogu da budu mladi i vredni ljudi. Postoji ta praksa oduzimanja njihovih poslovnih i radnih sposobnosti samo zato što su kategorisani kao osobe sa smetnjama u razvoju. Mi se trudimo da roditeljima pokažemo da, kad dođe do trenutka procene njihove radne sposobnosti, ne dozvole da im se to oduzme“, predočava Kristina Živković.

Zbog pandemije virusa korona, posle godinu dana rada kafić je morao da bude privremeno zatvoren, ali je za to vreme kreativna radionica radila punom parom. Vrata kafića i prodavnice su se u međuvremenu ponovo otvorila za trgovanje, usluživanje, ali i organizovanje proslava i raznih događaja:

„Ljudi iz komšiluka dolaze ovde i proslavljaju svoje rođendane. Imamo udruženje penzionera koje nas često posećuje. Često nam dolaze i deca iz vrtića sa vaspitačima, deca iz osnovnih i srednjih škola. Mi često organizujemo male proslave za naše korisnike i njihove drugare, jer je to, prosto, njihova diskoteka, njihov prostor da se zabavljaju. Pored toga organizujemo i obuke za sticanje praktičnih veština. Njihovo znanje iz škole ovde samo mogu da nadograde uz praktičan rad na mašinama, u zavisnosti od toga koji su njihovi afiniteti“.

Centar „Zvuci srca“ neće biti jedini tog tipa u Srbiji i Evropi. Trenutno se gradi i Radno-okupacioni centar „Vrčin“ u kojem će takođe da rade, a možda čak i žive, osobe sa smetnjama u razvoju. Tamo će da se bave lakšim poljoprivrednim radovima, poput uzgajanja voća i povrća.